"BRAT I JA SMO OSTALI SAMI SA 19 GODINA, HTELI SU DA MI GA ODUZMU!" Potresna ispovest novinara Bjelice: Majka umrla, otac kockar, kao dete sam vodio domaćinstvo

Teško je lekarima, policajcima, vatrogascima. Svega se nagledaju, a o tome, govore ili ćute. Nemaju praznike. Teško je njima, kao i novinarima. Svega se nagledamo i naslušamo. I nemamo pravo da to zaboravimo. Najveće tragedije i najlepše momente opisujemo rečima, emocijama i strahom. Nemamo praznike, neobično je radno vreme. Neobične okolnosti stvaraju neobične ljude i otvaraju puteve za različite talente.

Život Branislava bio je sličan romanu "Dečak na stepenicama" koji je izdao 2015. godine, radi se o dečaku koji nije imao roditelje, koji je znao da će umreti. Branislav je rano izgubio i oca i majku i jako mlad, postao staratelj svom mlađem bratu.

- Taj roman "Dečak na stepenicama" je o dečaku koji ima devet godina i zna da će brzo da umre jer je bolestan, ali je nađen na ulici i završio je u Institutu za majku i dete. On u ta dva ili tri meseca života u bolnici strahuje od smrti i pričs svoj veliki život. Taj veliki život je mali, čitavih devet godina. I bukvalno iz utrobe, iz duše iznosi svoja zapažnja i razmišljanja. Dečak umire u romanu. Pitali su me kako sam uspeo da napravim priču o detetu od devet godina koje je mučno, tužno, odbačeno, a da to nisam negde video. Dečak u knjizi se zove Branislav, sasvim slučajno kao i ja. Dosta toga sam uneo iz svog života. Ima u ovoj zemlji mnogo jadnijih, bednijih, težih i tužnijih života. A opet i moj život je bio zanimljiv ljudima iz mog okruženja, pošto su svi moji prijatelji imali standarde, imali su oca, majku, kuće, stanove, automobile, sve ono što svako dete treba da ima, ja od toga sam imao samo majku. Ona je bila mnogo bolesna. Nikada nikom ne bih poželeo da ima takvo detinjstvo. Ako neko od dece upadne u takvo stanje, u takvu situaciju, voleo bih da se ponaša isto kao ja. Blesavo i da se bore.

Banetova majka se razboljeva kada je bio drugi razred osnovne škole, a umire kada je imao svega 19 godina. Čitavu deceniju brinuo je o bolesnoj majci, malom bratu, a oca nije viđao toliko često. Njegov radni staž je počeo od kada se njegov brat rodio:

 - Moja majka se razbolela sredinom 70-ih godina, ja sam bio mali, i njoj su lekari preporučili da rodi još jedno dete jer će brzo da umre pa da produži lozu. Eto, to je bila na neki način ideja tih lekara. Ona je imala tumor maligni i rodila je dete - mog brata. Ja sam od svoje devete, desete godine vodio domaćinstvo. Samo nisam kuvao, pošto ne umem ni danas, niti me zanima. Ja sam brata nosio i vodio, igrali smo, sednemo zajedno na kolima pa se srovalimo niz ulicu. Ponašao sam se kao i svaki dečak. A kad završimo tu igru parkiću, onda dođem kući i onda perem pelene. Sve sam radio što treba da rade tata i mama. Znači, sa svojih deset godina. Ja imam još jedno četiri godine života i rada, odnosno ne odem u penziju - kaže Branislav i dodaje:

- Otac je tu, ali nije tu. Otac je mnogo pio i mnogo se kockao. To su sad bolesti zavisnosti. On je bio nezlečiv, nije bio bogat. Bili smo mnogo siromašni. Klasična ona radnička porodica. Mislim da sam bio jedini postanar u razredu. Toga me je bilo mnogo sramota. Kako su tekle godine, zaljubio sam se u jednu devojčicu ali nisam imao gde da je dovedem. Kada su mi umirli otac i majka i mi dobijamo stan od neke firme. Posle mnogo godina, ja nju dovodim u stan i kažem joj, "e sad imam gde da te dovedem, sad imam svoju sobu i možemo da budemo zajedno". Bilo me je sramota, nisam imao gde da je dovedem.

Branislav je sa svojim ocem obrnuo uloge, davao mu je po malo novaca, kako ne bi sve potrošio:

- Otac je bio kockar. Kada primi platu, nema ga tri dana u kući. Vrati se, ali bez dinara. Majka mi je jednom dala novac dok je bila u bolnici. U kući sam sakrio taj novac, a on me je budio ujutru da mu dam nešto para. Onda ja izvučem džeparac, tipa sad 500 dinara i zovem ga da dođe. Obrnili smo uloge, umesto da tata tebi da pare za školu, ja sam njemu davao. On je bio ovako mnogo dobar lik za kafanu, za društvo, ali to nije tata. To su kockari, to nema veze sa mojim tatom. Koliko god da im daš, potrošiće. Od zavisnosti ne boluješ samo ti, nego cela porodica. To sve uruši. 

Otac i majka su preminuli u roku od 10 meseci, nepunih godinu dana. Nakon smrti, Branislav faktički postaje i ostaje jedini staratelj svom malom bratu, koji ima 10 godina. On je tad 19-godišnjak, adolescent, željan svega, rastao je u prilično teškom vremenu, krajem 80-ih, tada kreću prvi obrisi kriminala:

- Ja sam sa 19 godina dobio od firme novac, kada mi je tata umro. Detetu bi tada svašta palo na pamet da uradi sa tim novcem, svako bi potrošio na budalaštine. Tada sam kupio ugaonu garnituru, jer to nikada nisam imao. Razumljivo je da si odgovoran kad imaš svoje dete, ali kad si ti dete, a imaš odgovornost da gajiš dete... Pomišljao sam sto puta da se ubijem. Ne možeš da izdržiš. Ja bih sa 19 godina da idem u grad, da igram fudbal, da nemam odgovornost, da jurim devojke, njega moraš da nahraniš, sve moraš da radiš. Nisam ništa znao o administrativnim zavrzlamama - kaže Branislav i dodaje:

- Jednom sam se sklonio od kiše u neki haustor. Pisala je tabla Centar za socijalni rad opštine. To je onako sudbinski. Mene je neko odozgore poslao u taj haustor na kom sam ja video da piše Centar za socijalni rad opštine Palilula. Popeo sam se na sprat i rekao "Dobar dan, ja sam taj i taj i imam brata koji ima deset godina, mi nemamo tatu i mamu, a on nema zdravstvenu knjižicu. Ja sam zato ušao, ali kada sam to rekao, opkollo me je pet, šest nekih žena. Oni su hteli da mi oduzmu brata zato što ne mogu da budem staratelj jer nemam stalno zaposlenje. Firma u kojoj su radili i ćale i keva, nam nije nikako pomogla. Došla je komisija da vidi kako izgleda stan u kom živimo. Ali, jedna žena koja je čitala naš članak u novinama, me je zaposlila i time mi pomogla za starateljstvo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs