PRVI SRPSKI SEKSOLOG: Razagnao je mrak neznanja, a umalo da ga spale

Univerzitetski profesor dr Aleksandar Đ. Kostić (1893-1983) bio je jedan od najistaknutijih srpskih lekara i pionir medicinske seksologije. Rođen u Beogradu, studije medicine započeo je u Francuskoj, gde je doktorirao 1921. godine. Po povratku u Srbiju postao je osnivač i prvi profesor Instituta za histologiju i embriologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a kasnije i osnivač Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta. Bio je dekan Medicinskog fakulteta u tri mandata.

Prvi put 1942. jer je odbio da potpiše „Apel srpskom narodu“, kvislinški dokument kojim se osuđuje oružani ustanak i narod poziva na poslušnost okupatoru, zbog svog frankofilstva i odbijanja da sarađuje s Nemcima i domaćim vlastima na „reorganizaciji“ Beogradskog univerziteta tokom okupacije.

Drugi put, deset godina kasnije, s fakulteta su ga oterali komunisti.

Prema jednom svedočenju, na provokativno pitanje: „Da li je istina da ste Kostića makli zato što je slavio slavu?“, jedan od aktera ovog neslavnog čina je odgovorio: „More, kakva slava, bojali smo se da ako partija kaže jedno, a Kostić drugo, svi studenti će krenuti za njim!“

Uvažavan i kuđen

Njegova supruga dr Smilja Kostić Joksić bila je profesorka pedijatrije i takođe ugledna medicinska stručnjakinja. Predano je radila na suzbijanju tuberkuloze kod dece vakcinacijom. Njihov rad u oblasti javnog zdravlja bio je međunarodno priznat - oboje su, u razmaku od deset godina, odlikovani Legijom časti od strane francuskog predsednika. Oni su jedini bračni par, pored Pjera i Marije Kiri, koji je dobio to odlikovanje.

Osim što je bio uvažavan zbog znanja, voleli su ga i zbog otvorene prirode i hedonističkog pristupa životu. Nekonvencionalnost dr Kostića ogledala se i u pristanku da se njegova knjiga „Polni život čoveka“, kad je objavljena 1932. godine, reklamira slanjem letaka u otvorenim kovertama (zbog manje poštarine) kojima je, uz njegovu fotografiju, delo najavljivano kao „trebnik bez koga ne može nijedan muškarac i nijedna žena“. Trebnik je, inače, u pravoslavlju knjiga koja sadrži molitve za razne prilike u životu.

Mi sada znamo da „Polni život čoveka“ predstavlja jedno od najznačajnijih dela iz oblasti medicinske seksologije na srpskom jeziku. U njoj je Kostić nastojao da pruži naučno zasnovan, sveobuhvatan i edukativan prikaz ljudske seksualnosti, oslobođen predrasuda i moralističkih okvira koji su dominirali u to vreme.

Ovo su teme obrađene u knjizi:
- Osnovi polne higijene - fiziološki i zdravstveni aspekti seksualnog ponašanja
- Razvoj polnosti - od detinjstva do starosti, s posebnim osvrtom na pubertet i adolescenciju
- Muška i ženska seksualnost - anatomske, hormonske i psihološke razlike
- Seksualne funkcije i disfunkcije - uključujući impotenciju, frigidnost i druge poremećaje
- Bračni odnosi i seksualna etika - kako seksualnost utiče na partnerske odnose
- Prevencija polno prenosivih bolesti - edukacija o zaštiti i zdravlju
- Seksualna edukacija - potreba za obrazovanjem mladih i razbijanjem tabua.

Knjiga je bila ilustrovana i pisana pristupačnim jezikom, namenjena kako stručnjacima, tako i širem čitalačkom krugu. Uprkos tome, izazvala je kontroverze u tadašnjem društvu jer je otvoreno govorila o temama koje su bile strogo privatne ili zabranjene za javnu diskusiju.

Na reakcije nije trebalo dugo čekati. Zanimljivo, mada ne i neočekivano, najoštrije su bile kolege dr Kostića.
Prvo su, po oprobanom čaršijskom receptu za diskvalifikaciju protivnika, pustili glas da je knjiga plagijat. Da je dr Kostić prepisao delo Teodora Hendrika van de Veldea „Savršen brak“.

Objavljena 1926. godine, ova je knjiga Van de Veldea, holandskog lekara i ginekologa, odmah postala svetski bestseler. U Nemačkoj je do 1932. imala 42 izdanja, iako ju je Rimokatolička crkva stavila na listu zabranjenih knjiga. Verovatno želeći da predupredi oluju koju je očekivao, dr Aleksandar Kostić pozvao se na poznatijeg prethodnika da bi pokazao da se tako radi u celom svetu, pri objavljivanju kazao je da se u radu znatno oslanjao na „Savršen brak“, ali nije vredelo... Tvrdilo se da je knjigu prepisao, a da je original „čista pornografija“.
I to, da je knjiga pornografska, postao je lajtmotiv napada. Poslanici su u Narodnoj skupštini pitali vladu dokle će se to tolerisati, profesori podnose predstavke Rektoratu, a Lekarska komora za Beograd, Zemun i Pančevo formirala je dvočlanu komisiju da knjigu prouči i podnese zaključak: da li je pornografija ili nije.

Samo, nisu to bili bezazleni napadi: jedan od profesora koji je pisao rektoru Ivanu Đaji, na primer, bio je dr Svetozar Moačanin, docnije lični lekar kralja Petra II... On i kolega mu dr Dušan Popović u pismu rektoru kazali su za knjigu da je to „trebnik za burdelje i javne radnje, a nimalo za porodice i privatne kuće“.

Pravda na sudu

Stvari su otišle toliko daleko da se dr Aleksandar Kostić odlučio da pravdu potraži na sudu. Tužio je za klevetu i uvredu u štampi dr Dragoljuba Sretenovića, sekretara Lekarske komore i odgovornog urednika stručnog časopisa Lekar, jednog od najglasnijih protivnika njegove knjige.

Prvo ročište je održano 6. juna 1934, a presuda je doneta osam dana kasnije. Sva tri dnevna lista - Politika, Pravda i Vreme - opširno su izveštavala sa suđenja...

Sretenovićev advokat bio je Radoje Vukčević, berlinski doktorand prava koji se usavršavao na Oksfordu, u ono vreme veoma popularan.
Novinari su koristili njegovo izlaganje da čitaocima približe golicavi sadržaj „Polnog života čoveka“ i svoje izveštaje učine pikantnijim.
Navešćemo nekoliko njegovih izjava:

- Imam 36 godina, ali, gospodo sudije, za ovakve perverznosti nisam čuo. Verujem da u braku takvih vandalizama i hanibalizama nema.
- G. dr Kostić nam daje opise za trideset pozicija (u seksu, prim. nov. Kurira), recepte za slike koje smo mi prolazeći kroz mračne pariske bulevare dobijali za desetak franaka. U Francuskoj to ne može da se dobije javno... Gospodin dr Kostić kaže da je slatka smrt umreti kod žene. Mi smo do sada znali da je slatko umreti na bojnom polju.

- Ovakve knjige ne dozvoljava kulturan svet. Ne može ih dozvoliti niko izuzev možda divljaka sa Arhipelaških ostrva, za koje Kostić navodi da blud javno vrše...

Ljubavne tehnike

I tako. Ali više od opisa ljubavnih položaja i tehnike seksualnog čina, konzervativnu sredinu pogodila je Kostićeva tvrdnja da je kult čednosti i devičanstva nepotreban i da je svako uzdržavanje polno zrelih ljudi uzaludna borba...

Sud je stao na stranu dr Aleksandra Kostića. „Knjiga nema pornografsku tendenciju“, zaključeno je, a Aleksandar Kostić nije imao nameru da skrene čitaoca s moralnog puta zdravog čoveka. Dr Sretenović je osuđen na mesec dana zatvora, uslovno na godinu dana, i da plati sudske troškove. Dr Kostić nije tražio nikakvu odštetu...

Na svečanoj sednici Naučno-nastavnog veća Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2001. godine doneta je odluka da se stavljaju van snage sva rešenja, odluke i naredbe koje se odnose na profesora Kostića i njegovu ženu.

U Beogradu danas postoji ulica koja nosi njegovo ime, paralelna je sa Sarajevskom ulicom.

Momčilo Petrović