Ušao u srpski hram kao Beau, izašao kao Aleksandar! Holanđanin tvrdi: "Pravoslavlje mi je promenilo život!"

Daleko od rodne Holandije, u sunčanoj Andaluziji, Holanđanin Beau Rulofsen (32), njegova majka Natalija, kao i brat Jese i snaja Loneke, pronašli su svoj novi duhovni put, i to u Srpskoj pravoslavnoj crkvi!

Kršteni su u vodi (pogružavanje), i to 12. jula, baš tog dana Beau je proslavljao i svoj rođendan. Inače, Petrovdan se praznuje i kao slava parohije u Andaluziji, koja je deo Zapadnoevropske eparhije.

- Bio sam veoma srećan i uzbuđen - poručio je ovaj novopečeni pravoslavac za Kurir.

Njegovo kršteno ime je Aleksandar. Za njega, pravoslavlje je otkrovenje koje mu je, kaže, donelo unutrašnji mir i duboku povezanost s tradicijom i zajednicom koja ga je toplo prihvatila.

- Odrastajući u Holandiji, nisam znao ništa o pravoslavlju, jer su ga skrivali. Tek kada sam počeo da putujem van zemlje i gradim posao u Bugarskoj i Srbiji, upoznao sam se s pravoslavljem. I u pravoslavlju sam pronašao mir! - priča nam Beau.

Na grudima ponosno nosi tetovažu velikog krsta, s religioznim elementima, a iznad krsta simbol sastavljen od grčkih slova alfa i omega, što u hrišćanstvu simbolizuje Boga kao početak i kraj svega. Na šaci desne ruke krst, simbol vere i zaštite, ali ima i ličnu simboliku njegovog duhovnog puta.

- U Holandiji, ali i u većini evropskih zemalja, ne uči se mnogo o veri i religiji. Jedino što ponekad vidiš jeste katoličko hrišćanstvo, ali ja nikada nisam osetio nikakvu povezanost s tim, jer mi je cela ideja o veri bio papa koji razgovara s Bogom, a onda s tobom da ti oprosti, ti daš pare i poljubiš prsten... Meni to nikada nije imalo smisla - priča nam Beau, tj. Aleksandar.

Pre nego što je primio pravoslavlje, pojavljivao se u hramu, dolazio je na bogosluženja i poželeo da se krsti u srpskom hramu na tlu Španije. Za njega mnogi misle da je Srbin. I pre nego što se krstio, poprimio je slavu Svetog Vasilija Ostroškog i slavio je. Dosta vremena provodio je sa Srbima, a njegov najbolji prijatelj je Srbin iz Holandije Filip Katić.

- Uveo me u svoju zajednicu i omogućio mi da učim iz njihovih običaja i načina života. Na kraju je čak postao i moj kum, jer je on organizovao moje krštenje. Krštenje je bilo nestvarno iskustvo, veoma emotivno za mene. Pokušavam da pronađem prave reči da to opišem, ali teško je. Osećao sam ogromnu zahvalnost što su svi ti ljudi uložili svoje vreme i poverenje u mene - što je Filip postao moj kum, što mi je sveštenik poklonio svoje vreme i blagoslov, što mi je cela zajednica dozvolila da joj se pridružim. Možda zvuči kao kliše, ali zaista sam osećao kao da je jedan ogroman teret pao s mene nakon krštenja. Za mene, to je novi početak u životu. Zapravo, prvi put imam osećaj da zapravo počinjem da živim. Godinama sam lutao, a sada sam napokon pronašao smisao.