Krvni sudovi prvi pokazuju znake "propadanja": Naučnici otkrili tačnu starost kada počinjemo naglo da starimo: Evo šta su prvi znaci!
Iako vreme teče ravnomerno, naša tela ne stare istom brzinom. Putovanje života nije postepena tranzicija, već proces koji prolazi kroz skok rasta u detinjstvu i plato u ranom odraslom dobu, pre nego što starenje ubrza sa godinama, piše ScienceAlert.
Nova naučna studija sada je otkrila ključnu prekretnicu kada se ovo ubrzanje najčešće dešava: oko 50. godine. Nakon te starosti, putanja naših tkiva i organa postaje mnogo strmija nego u prethodnim decenijama, a istraživanje proteina u ljudskom telu pokazalo je da su krvni sudovi među prvima koji pokazuju znake "propadanja".
Prekretnica u starenju
- Na osnovu promena u proteinima povezanim sa starenjem, razvili smo neku vrstu 'proteomskih satova' za svako tkivo i tako pratili putanje starenja organa. Analiza je otkrila prekretnicu oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i posebno je osetljivo na ovaj proces - napisao je tim naučnika iz Kineske akademije nauka.
Ljudski životni vek je izuzetno dug u poređenju sa većinom drugih sisara, ali to dolazi sa svojom cenom. Jedan od njih je pad funkcije organa, što vremenom dovodi do povećanog rizika od hroničnih bolesti. Da bi bolje razumeli ovaj proces, istraživači su analizirali uzorke tkiva od 76 donora organa starosti od 14 do 68 godina.
Uzorci su obuhvatili sedam telesnih sistema: kardiovaskularni, digestivni, imuni, endokrini, respiratorni, kožni i mišićno-skeletni. Naučnici su uporedili svoje nalaze sa bazom podataka o bolestima i otkrili da se nivoi 48 proteina povezanih sa bolestima, uključujući kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu jetru i tumore povezane sa jetrom, povećavaju sa godinama.
Koji organi najbrže stare?
Najdramatičnije promene, otkrili su istraživači, javljaju se između 45. i 55. godine. Tokom ovog perioda, mnoga tkiva prolaze kroz značajno remodeliranje na nivou proteina, a najizraženije promene su primećene u aorti, glavnom krvnom sudu, što ukazuje na njenu visoku podložnost starenju. Pankreas i slezina su takođe pokazali trajne promene.
Da bi testirali svoje nalaze, naučnici su izolovali protein povezan sa starenjem iz aorte miševa i ubrizgali ga mladim miševima. Životinje tretirane proteinom pokazale su smanjene fizičke performanse, slabu snagu hvata, smanjenu izdržljivost i slabiju ravnotežu i koordinaciju. Takođe su imali izražene markere vaskularnog starenja.
Ovi rezultati se nadovezuju na prethodna istraživanja koja su ukazivala na vrhunac starenja oko 44. i 60. godine, što sugeriše da je ljudsko starenje složen, stepenasti proces. Razumevanje kako i kada starenje utiče na određene delove tela moglo bi pomoći u razvoju ciljanih medicinskih tretmana koji bi mogli olakšati proces i poboljšati zdravlje starijih osoba.
Kurir.rs/Indeks
