"NA RAZMENI NIJE IMAO KO DA ME ČEKA": Dečaku iz Srebrenice Bošnjaci ubili čitavu porodicu jer su Srbi, a njega s 30 gelera ostavili u životu

U kući, gde se sa ostalim civilima krio, zločinci su ubacili bombu kašikaru. Tada su ga sa 30 gelera u telu, ostavili u životu, ali i sproveli u muslimanski srebrenički logor.

Razmenjen sam nakon 56 dana, Božijom voljom. Na razmeni nije imao ko da me čeka, jer su mi ubijeni svi članovi porodice, pričao je Brano. 

Branu danas više od gelera boli to što nema pravde, jer su srpske žrtve u očima dela međunarodne zajednice žrtve drugog reda, a u rezoluciji koja se priprema o Srebrenici, biće tretirane samo bošnjačke žrtve.

Naime, tragična sudbina koju je doživeo Brano Vučević samo je jedan od brojnih primera tih zločina, a svrstava se među najtužnije.

Bio sam već teško ranjen kada su muslimani upali u kuću

On je nedavno bio gost emisije Crna hronika na Kurir televiziji gde se prisetio kako je izgledalo kad su muslimanski vojnici upali u kuću u kojoj se tada nalazio sa komšinicom Mirom, njenom sedmomesečnom bebom i starcom Dostanom.

- Sakrili smo se u potkrovlju i trudili se da ostanemo neprimetni. Mira je držala šaku na ustima bebe jer je ona mnogo plakala. Ipak, pronašli su nas. Ja sam već, kao i Mira bio teško ranjen od eksplozije bombe koju su prethodno bacili na našu kuću. Desna stana lica mi je bila razvaljena i nisam mogao da pomeram vilicu. Jedan od vojnika me je kad me je ugledao zgrabio i bacio na krevet. Ja tada imam 9 godina - rekao je Vučetić.

Oštrio je nož na moje oči

A drugi vojnik izdao je brutalnu naredbu:

- Drugi vojnik naredio je da se vežemo Mira, ja i baka Dostana. Oštrio je nož pred nama i rekao da će da dovrši posao koji su započeli pre pola sata, sat i da oni kolju četničku decu i četnike. Neko ko ima devet i po godina, ko je ranjen i ko je u tom trenutku primio preko dvadeset gelera u telo, koji ne može priča... Mislim da je besmisleno govoriti da li je njega trebalo vezati da ne bi pružao otpor. I gospođa Mira je bila ranjena i krvarila je, a baka Dostana ima preko šezdeset godina i više. Mi smo bespomoćni protiv njih svakako, a kamoli sa svim tim posledicama ranjavanja.

Ipak, dogodila se izvesna sreća u nesreći:

- U svoj toj konfuziji i nesreći imali smo malo sreće jer je jedan od vojnika naredio da se odvežemo. Rekao je da je on komandir te akcije i da će on kada dođe trenutak odlučivati o našoj sudbnini. Da li će da nas ubije, zakolje ili šta već da radi. U tom trenutku su nas odvezali. Nakon što su pobili sve što se kretalo, posle par sati su nas prebacili iz te kuće u sledeću kuću kod komšije. U tom trenutku kad smo izašli videli smo da su i životinje pobijene.

Tada je ugledao jedan od najtežih, najpotresnijih i najtužnijih trenutaka u svom životu:

- Između te dve kuće bio je jedan voćnjak. U njemu sam video svog brata. Sedeo je nepomičan. Bio je mrtav, ali u tom trenutku nisam znao da li živ. Nadao sam se sve vreme nakon toga da je možda živ. Imao je 17 godina.

Miru i decu je sačekao suprug, mene niko...

Nakon toga vojska ih je sprovela u logor za Srbe blizu Srebrenice gde je proveo 56 dana u gladovanju i bio svirepo mučen i zlostavljan. Na putu ka logoru njemu kao ni njegovoj komšinici Miri koja je takođe bila ranjena, nije skoro uopšte davana hrana niti ukazivana neophodna medicinska pomoć. Posle paklenog boravka u logoru on i Mira pušteni su u razmeni zarobljenika. Miru, njeno dvoje dece bebu Nemanju i malu ćerku Olju dočeka je njen suprug i otac dece:

- To je za film - taj prizor kada otac vidi svoju decu i suprugu žive. Emocije su prejake.

Ali malog Brana nažalost nije dočekao niko:

- Nikoga nije bilo. Saznao sam da su mi i otac i brat ubijeni. Ostao sam sam.

Branova majka stradala je 3 meseca pre masakra u selu Bjelovac.

- Nažalost, pravde nema, vrlo dobro znamo da se propaganda vodi protiv srpskog naroda. Mi samo želimo istinu, a ova rezolucija će samo da poremeti međuljudske odnose, pogotovo u Bratuncu i Srebrenici, tako da ne vidim ništa dobro u tome - kaže Brano.

Danas Brano živi u Srebrenici i sa zebnjom čeka da čuje da li će oni koji su mu sve pobili rezolucijom o Srebrenici biti amnestirani. Pita gde su srpske žrtve - 3.500 ubijenih u okolini Srebrenice, 80 spaljenih sela i više od 5.000 uništenih kuća.