"Pozvali su me da igram sa lobanjom, a posle su je hranili!" Lazić o najjezivijim ritualima na sahranama: Bebe u Indoneziji stavljaju u rupe od stabla!
Običaji prilikom sahranjivanja su tema koju malo ljudi suštinski poznaje. Ono što nas nosi je prvenstveno ideja nesavladive tuge, ali je to počelo dosta da se menja sa uticajem Zapada. Sada smo i mi preuzeli naviku da se na sahranama smanjuje broj ljudi koji prisustvuje, običaja. Krenuli smo ka tome da se sa čin odvija kratko i u krugu najbližih. Međutim, u svetu su nešto drugačiji običaji nego kod nas.
Gosti koji su u emisiji "Ni pet ni šest" razgovarali na ovu temu bili su Jordan Majstorović - energoterapeut, Viktor Lazić - književnik, Goran Marjanović - inženjer elektrotehnike.
- Ja sam 15 godina proveo na putovanjima. Međutim ko god želi da putuje, nikome ne pada na pamet da obilazi groblje. Sada ne može da se dogodi da posetim zemlju a da ne odem na groblje. Zato što je život tu sublimisan, tu vidite i umetnost i običaje. Upoznate dubinu naroda koji ste posetili. Nama se čini da su sva groblja ista, ali nisu. U Indoneziji postoje posebna groblja za bebe. Recimo, kada premine beba oni izaberu ogromno stablo i izdube rupe u tom stablu u koje stavljaju te bebe, kako bi živele sa stablom. Vi stanete ispored tog stabla i shvatite da je plod tih stabla 10,15 beba - kaže Lazić i dodaje:
- Bebe su umotane u tkanine, ne vidite telo ali znate šta je. Dešavalo se to da me pozovu da igram sa lobanjama, stavite na rame tu lobanju u maramu, na kraju plesa se otvori marama i onda hrane lobanje. Kada sam bio u Sudanu, vozio sam se autobusom i bio je jedan čovek koji je sedeo pored mene. Počeli smo da pričamo i on mi je rekao da ide na grob svog oca. Pitao me je jel hoću sa njim. Obišli smo groblje, ali to su pustinje jedva smo pronašli. Oni stave jedan običan kamen napred i nazad, tu ništa ne piše i onda ljudi moraju da prepoznaju kamen. U Etiopiji vas pozovu na sahranu, ali morate da platite, daju vam cenovnik, jer je običaj da porodica preminulog ne plati ništa za sahranu. U Banatu se na primer vodi evidencija ko je došao na sahranu i koliko je doneo novca i vi onda toliko i vratite.
Naučnik Marjanović je ispitivao težinu pokojnika i tezu u kojoj se objašnjava da pokojnik izgubi na težini jer u trenutku smrti njegova duša napusti telo:
- Ja sam se upravo vratio iz Visokog, gde smo radili merenja na 37 ispitanika da bismo koristeći naučnu opremu i tehnologiju i vagu koja registruje promenu težine proverili moguću vezu između duhovnog i fizičkog ljduksog bića. Pokazalo se da ljudi koji umru izgube na težini 21 gram u proseku - kaže Marjanović i dodaje:
- Međutim, ta priča je vezana za pojam duše kao fenom. Ona kad ode navodno telo gubi na težini. Ali to nije tako, po mojim istraživanjima vidi se da duša pripada trećem nivou/nebu, gde fenomeni nisu manifestovani u onom obliku u kom mi možemo u fizičkom svetu da merimo i registrujemo.
Majstorović sa druge strane, ističe važnost običaja, te objašnjava kako izgleda proces sahranjivanja na Zapadu:
- Običaji se gube, ali su važni. Bitna je ta bliskost svojih najbližih osoba. U Banatu nisu do skoro bile kapele, već bdenje. U svakoj kući je bio običaj da čovek prenoći tu. Jer je taj čovek svoj život ugradio u tu kuću i to je jedna međusobna veza svojih bliskih, tako da dosta ljudi prespavaju u istoj kući. To je to poštovanje prema pokojniku i tada su se deca učila da se ne boje smrti. Sada ne sme više to da se radi, sada se preminuli odmah vozi u kapelu i više ne postoji ta osećajnost, sve je zamrlo - kaže Majstorović i dodaje:
- Imam jednog prijatelja u Minhenu, tamo je umrla tetka i oni su javili, međutim posle dva meseca opet su javili da je umrla tetka, reko dobro možda ih je bilo dve. Kad posle par meseci opet javljaju da je umrla. Oni su nju kremirali i držali je u tom frižideru jer nisu mogli da se dogovore između sebe gde će da je sahrane, nema na Zapadu više ljubavi i saosećanja. Deca tamo ni ne prisustvuju sahrani, samo dođu da podele imovinu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
