"Tela su bila pored puta, majke su se porađale na prikolicama" Dete "Oluje" podelilo traumatične prizore iz kolona: Nikada neću zaboraviti traume
Svake godine vesti o obeležavanju godišnjice od hrvatske operacije Oluja počinju gotovo istom rečenicom. Hrvatska slavi, a Srbija s tugom iznova podseća da je u toj zločinačkoj operaciji, 4. avgusta pre trideset godina, ubijeno više od dve hiljade, a proterano između 200.000 i 300.000 Srba.
To je ujedno i godišnjica najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Teško je reći šta više boli, nepravda koju je srpski narod preživeo tada ili nepravda koja do danas nije prestala, jer zbog dvostrukih standarda velikih sila, za ove zločine niko nikada nije odgovarao.
Iznova se sećamo žrtava, prognanih, raseljenih, napuštenih vekovnih ognjišta i grobova predaka, čija imena na spomenicima svedoče o životu Srba na području Krajine, a na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Vesna Marković, dete Oluje, danas novinarka, Dragoslav Bokan, reditelj, kao i Miroslav Bjegović, stručnjakom za bezbednost.
Marković je u tom trenutku imala samo 4 godine, a ispričala je:
- Sećanja se razvijaju od 5. godine kako psiholozi tvrde, ali zaprepašćenje mojih ukućana sa kojima sam došla u Oluji je da sam sa pet godina nacrtala raspored svih naših objekata po dvorištu. Moj otac i dalje to čuva kao uspomenu iz 1995. godine. Te traume i sve što se dešavalo tokom dana kolone je nešto što ne možete da zaboravite, da pored puteva vidite leševe, majke koje se porađaju na prikolicama, decu koja im umiru u naručju, starija lica koja su preminula tokom Oluje, strah, bol sa znanjem da se nikada više nećete vratiti u svoju sobu, nećete se igrati igračkama, ljuljati se na ljuljašci...
Marković kaže da najviše boli to što ni 30 godina kasnije život Srba koji su ostali u Hrvatskoj nije se popravio.
Bjegović kaže da, kada je u pitanju koncert Tompsona, koji kroz svoju muziku širi ponos na ovu akciju, nije problem samo u ovom muzičaru već u velikoj većini Hrvata koji podržavaju ovakvo razmišljanje, a poslednji koncert zabeležio je posećenost od 500 hiljada ljudi.
- Problem je sa mladima koji sada stasaju u svoje roditelje, državu, medije, koji svakodnevno optužuju Srbe da su počinili zločine i bili okupatori. Sve što je suprotno od same istine. Sada je to teško iskoreniti jer prvenstveno aktuelna vlast se sada diči onim što je tada učinjeno. Učinjeni su veliki zločini radi ovog cilja, a to je etničko čišćenje. To je bila udružena akcija vojnog policijskog vrha i same dršave - kaže Bjegović.
On dodaje da kao mladi oficir pamti mnoge stvari za koje nije verovao da će se desiti, ali da je to bio narod koji mrzi Srbe koji se vekovima nalaze na tom prostoru:
- U zločinačkoj akciji su im pomogli Nemci a u smislu i celokupan NATO. Zanimljivo je kako je Knin mogao da padne za par sati. Akcija koja je započeta 4. avgusta, završena je 7. i oni su već objavili svoju pobedu, iako su neke borbe trajale do 13. ili 14. avgusta. Očigledno su dobili instukcije da to mora da se sprovede urgentno - kaže Bjegović.
Bokan kaže da se on ne čudi zlu i dobro poznaje ono što su Hrvati učinili Srbiji i pre Oluje, tokom Prvog i Drugog svetskog rata:
- Ako je neko mogao da ubije trudnicu, seče glavu starcu, zašto bih se čudio što sluša Tomsona ili proslavlja i obeležava ono što je i sam učinio? Nije se njima to desilo slučajno, niti je neka druga generacija u igri, to su isti oni iz 1995. i njihovi potomci koji su naučeni da nastave tu mržnju prema našem narodu - kaže Bokan.
Bokan kaže da se čini da bez srpskog faktora ne postoji hrvatski nacionalizam, bez mržnje prema Srbima nema osećaja slave.
- Ljude teši to da će se vratiti, ne kao robovi i klečeći, već oslobađajući teritorije. Nažalost, to je ovde izostalo na neki čudan način. Mi smo nekako izuzeti iz svih ti priča, naši ljudi su posle te tragedije išli u Australiju, Kanadu, što dalje, da je moglo na Mars, išli bi na Mars samo da se sklone od te neverovatne vampirske, neljudske mržnje koju su pretrpeli njihovi dedovi, očevi i oni - kaže Bokan.
Marković svoje dete uči da je Krajina njena postojbina, a objasnila je:
- Svaka napuštena kuća, svaka rupa od metka, od granate, je spomenik. Krajina kao naša dedovina, mesto gde sam rođena, gde sam prohodala, rekla sam kao što je Srbija postala moja domovina kada smo kročili u Srbiju, moje dete ću učiti da je Krajina njena - kaže Marković.
Ona dodaje da im niko ne može oduzeti gene iz Krajine, a Bjegović kaže da je delom naša greška bila to što nismo želeli sukobe, nesvesni stava koji je gajila druga strana.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj