DANAS SE OBELEŽAVA DAN RUDARA: U Boru i Majdanpeku bogat program
U Srbji se danas obeležava Dan rudara ustanovljen u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava. Povodom Dana rudara, u Boru i Majdanpeku će biti organizovan bogat program.
Proslava praznika, počela je tradicionalnom rudarskom budilicom koja je ranom zorom prošla glavnim gradskim ulicama Bora, a potom će kako se najavljuje u hotelu "Jezero" na Borskom jezeru biti upriličen prijem za delegacije visokih zvaničnika i brojne poslovne partnere, prijatelje kompanije, predstavnike sindikata i društveno-političkog života.
Najboljim radnicima će i ove godine biti dodeljena nagrada "Inženjer Šistek", najviše priznanje za istaknute zasluge i doprinos razvoju dve Ziđinove kompanije, dok će umetnicima koji su učestvovali ove godine na likovnoj koloniji "Ziđin Art" biti uručene novčane nagrade.
Rudarima je njihov dan u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i lično čestitao predsednik SSSS Zoran Mihajlović uz tradicionalni pozdrav "Srećno!" On je naglasio da se nada da će u budućnosti rad rudara biti praćen boljim uslovima, poštovanjem koje zaslužuju, kao i zaradama koje prate težinu i značaj posla koji rudari obavljaju.
U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji, Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo je do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla njih trojice i nesreće koja se prethodno dogodila.
Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan "olaj" za svetiljke, odnosno uopšte poboljšane uslove za rad.
Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.
Rudarstvo je u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, ali na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku. U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi. Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas. Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle. Bogatstvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.
Kurir.rs
