Makrena je sama, preko planina krenula za sinom vojnikom, a razlog kida dušu: Zoran posetio spomenik koji je kralj Petar podigao ovoj neverovatnoj ženi!
Negde među brdima valjevskog kraja, tamo gde zemlja miriše na muku i dostojanstvo, a gde svaka brazda pamti, postoji priča koju malo ko zna. Priča o Makreni Spasojević.
Makrena je bila samohrana majka iz sela Slovac, kod Lajkovca, skromna žena čije je srce kucalo za jedinog sina - Marinka. Njeno sunce, njena strepnja, njeno sve. Kad je grunuo Prvi svetski rat, Marinko se pridružio Užičkoj vojsci. Prvo Cer, pa Kolubara, pa povlačenje preko Albanije kroz krv i sneg.
Na ovaj događaj podsetio je i Zoran Matić koji je posetio spomenik i na svom Tiktok profilu objavio video.
Majčino srce nije moglo da miruje. Svoju brigu i strepnju uplela je u klupko vunice i počela da plete čarape za svog sina. Da ga greju kad zima stegne.
Isplela je čarape i krenula sama, u potragu za sinom. Išla je hrabro preko polja, dolina i planina...
U Gračanici, dok su se molitve stapale s krvlju u snijegu, videla je kralja Petra Karađorđevića. Nije mu prišla. Bio je kralj. Ona samo majka. Ali sudbina uvek daje drugu priliku.
Kod zaleđenog Vezirovog mosta ponovo ga ugleda. Tada je prišla. Skinula je sa sebe jedini dar koji je imala i pružila ih njemu.
"Uzmi ovo, gospodaru, i navuci preko čizama, tako ćeš lakše preći preko mosta. Kad pređeš most, tebi one neće trebati, gospodaru. Skini ih i potraži moga sina Marinka Spasojevića, iz valjevskog sela Slovca, tvoga vojnika, u Užičkoj je vojsci. Tako se, rekli su mi, zove njegova jedinica. Ako iko mog Marinka, a daće bog da je živ, može naći, možeš samo ti, gospodaru, i neka ti je to pred bogom najveći amanet".
Kralj je prešao most. I pronašao Marinka. Ali - mrtvog. Zaleđenog negde u prokletstvima Albanije.
Makrena nikada nije čula ništa. Nikad dočekala ni vest, ni sina.
A kralj? Nije imao srca da pošalje tamnu poruku u Slovac. Samo je ćutao. I čuvao vunene čarape kao amajliju. Kao amanet. Nikada ih nije skinuo sa svoje duše.
Godinama kasnije, kad se vratio u zemlju, poslao je profesora Iliju Đukanovića da ode u Slovac. Tamo je saznao - Makrena je umrla. U samoći, kao mnoge majke tih godina.
I kralj je naredio da joj se podigne spomenik. Jedini u istoriji sveta - gde vladar običnom čoveku podiže kamen sećanja.
Spomenik su kasnije srušili. Komunisti nisu voleli priče u kojima kraljevi imaju srce. Ali istina je tvrdoglava. I danas opet stoji. Skromno. Bez putokaza. Nije ni na mapama. Nije ni u školskim knjigama.
Ali jeste u ovoj priči. I u nama.
Na ovaj događaj podsetio je i Zoran Matić koji je posetio spomenik.