Zarazne bolesti među životinjama šire se regionom! Veterinari apeluju na građane: Antraks smrtonosni virus dolazi iz Hrvatske a prenosi se i na ljude!
U regionu se pojavio veliki broj zaraznih bolesti kod stoke. Pored više godina aktuelne Afričke kuge svinja, u prethodnih nekoliko meseci su se raširi i slinavka i šap, kao i bolest plavog jezika, čak i smrtonosni antraks. Stočari moraju obratiti posebnu pažnju u zaštiti svojih obora.
Zarazne bolesti među domaćim životinjama šire se širom regiona. Veterinari upozoravaju na ozbiljne rizike po stočni fond, ali i posledice koje mogu ugroziti prehrambenu sigurnost.
- Mi smo trenutno u opasnosti. U okolini trenutno nema slinavke i šapa. Međutim, ima drugih zaraznih bolesti, bolest plavog jezika ovaca je ušla već na teritoriju Juga Srbije. Zatim imamo bolest koja se zove kuga malih preživara, jako je opasna za koze i ovce. Ona nam je u Rumuniji, znači imamo veliku opasnost jer ulazi u Banat - objasnio je Perica Kosanović veterinar.
Veterinari apeluju na stočare da pojačaju biosigurnosne mere, redovno dezinfikuju objekte i prijavljaju svaku sumnju na zarazu nadležnim službama.
- Iz Hrvatske nam stalno dolazi afrička kuga, sad se tamo pojavio antraks, koja je smrtonosna bolest za ljude, tako da smo stalno u opasnosti u okolini, ali dobro, država treba da sankcioniše graničnom inspekcijom uvoz mesa i zabrani promet žive stoke - ističe Kosanović.
Za razliku od Afričke svinjske kuge, koja je opasna samo po svinje i nema posledice po ljude koji konzumiraju zaraženo meso, postoje i bolesti životinja na koje ljudski organizam nije imun. Građani Srbije ostali su zatečeni vešću da je nedaleko od Kruševca otkriveno 40 tona piletine zaražene bakterijom salmonele. Senzaciju je izazvalo to što je vlasnik farme, bez obzira na izveštaj veterinarske inspekcije postupio nesavesno i odlučio da takvo meso ipak plasira na tržište. Slučaj je prepušten nadležnim organima.
Upravo o ovoj temi razgovarali su gosti emisije "Puls Srbije": Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog i Uroš Davidović, diplomirani veterinar i novinar.
- Da je takvo meso stvarno pušteno na tržište, verovatno bi se napravio zdravstveni problem kod ljudi. Sanitarna inspekcija bi u tom slučaju preduzela sve mere. Neminovno bi se neki ljudi i razboleli, to se dešava i najčešće smo svedoci da se upravo pominje majonez, jaja, sladoledi. U ovom slučaju se to nije desilo jer je veterinarska služba uradila svoj deo posla - kaže Šekler i objašnjava može li temperatura na kojoj pripremamo hranu da ubije sve viruse i bakterije na koje je ljudski organizam osetljiv:
Tačno je da termička obrada spada u efikasne načine suzbijanja kada govorimo o salmoneli. Kada sam bio u Americi, uočio sam živinske proizvode koji se prodaju u marketima, na čijoj etiketi piše da su živinski proizvodi vrlo često izvor salmonele i da to meso mora biti dobro termički obrađeno. Međutim, kod pripremanja hrane se javlja drugi problem. Vi kupite pile i želite da ga termički obradite, prilikom toga vi uzimate neku dasku za sečenja, pa koristite nož, verovatno ne nosite rukavice. Vi sad sa potencijalno zaraženim piletom manipulišete po kuhinji. Raširili ste tu salmonelu iako ste je termički obradili.
Davidović ističe da vlasnik farme nije kriv zbog potencijalne salmonele, jer mu nije dozvoljeni da on samostalno vakciniše životinje:
- Salmonela je enterobakterija a postoji 2500 vrsta iste, od kojih se mnogi nalaze u našim crevima na primer. Nije dobro da salmonela budu bile gde. U glavnom se u klanicama kontaminira meso kroz loše klanične prakse, kada se kroz fekalne kontaminacije i iznutricama živine dolazi do pojave u mesu. Amerika ima mnoge prakse koje će biti uvedene i kod nas vezano za bezbednost hrane - kaže Davidović i dodaje:
- To će biti upravo tretman mesa. Poenta je vakcinacija. Mi smo jedina zemlja na svetu koja to ne može da radi. Samo kod nas to ne može da uradi sam farmer već on mora da plati veterinarsku službu, silne takse, birokratije. I kako je sada kriv čovek kome je farma uništena.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
