Slavica je bila časna sestra, zaljubila se u Žarka i sve napustila! Odbila je spas od ustaša iz ljubavi prema Žarku i Srbima, pa su je silovali i zaklali
Slavica je bila Slovenka i katolikinja, jedina u selu od hiljadu Srba. Mogla je mirno da ode i spase se. I silovanja i ustaškog noža. Odbila je bez razmišljanja. I otišla u smrt. Koliko nas bi tako nešto uradilo? Iskreno. I zato priča o Slavici mora da se zna. Ali i o Savi, bez koje bi Slavicu samo pokrio zaborav.
Kamene kuće, bez krova, a u korovu, trag su stradanja. U dva rata. Ko kakvi eksponati u muzeju na otvorenom govore o 36 ognjišta, koje ustaše ugasiše 1941. Ali i o junu '92, kad sve, baš sve hrvatska vojska spali i uništi - selo, groblje, crkvu, pa i kosti mučenika iz jame Golubinke, gde ustaše žive baciše više od 500 žena i dece. Odavde, iz Prebilovaca. Koji prebivaju i odolevaju smrti i nestajanju. Živim ih danas čini 35 povratnika. Ali i svi oni prognani i njihovi potomci, koji Prebilovce ne daju zaboravu.
Nema grobnice na ovom groblju da na njoj nije upisana 1941. kao godina smrti. Nadgrobne ploče pune imena ubijenih majki, baka, dece... Na svakih 10 stanovnika sela, devet ih je stradalo. Ni krivo ni dužno. Samo zato što su Srbi, pravoslavci. I među njima jedna katolikinja. Samo zato što je volela Žarka i njegove Srbe. Slavica Bulut. Tako se prezivala nepune dve godine pre nego što je u smrt otišla. Gde se rodila, kako joj beše tad prezime - ne znamo.
Porodična grobnica Buluta. Braće Milana i Žarka. Buluti su najbrojnija familija u Prebilovcima do Drugog svetskog rata. Od ustaša ih strada čak oko 150. Milan i Žarko preživeli su avgust '41. Kao i još 170 Prebilovčana koji su se krili u okolnim brdima.
Milan je kraj svoje Jovanke, i epitaf najlepši joj napisa, kako već pisasmo. I umre za njom u dubokoj starosti. Žarko je, gle čuda, među dve žene. I on požive, te mu je slika iz poznijih godina. S jedne strane Slavica, mlada, s druge Sava, u zrelim godinama.
- Vidiš kako je mlada, i nema maramu. To je bilo čudo u selu kad ju je Žarko doveo. Žena bez marame u to doba, pre Drugog svetskog rata - pokazuje nam hroničar Prebilovaca Aco Dragićević Slavičinu sliku.
Ustaše joj sve pobile, ona im umakla
Teška je sudbina bila i Save, rođene Giga, u Klepcima 1913. Sestru Saru s decom ustaše žive baciše u reku Bregavu, gde su skončali. Brata Peru su ubile, pa bacile u jamu u Dubravama, u koju su živog bacile i brata joj Vasu. A avgusta '41. nju vode u silos u Tasovčićima (danas predgrađe Čapljine).
- Tu su je tukli kundacima jer nije htela da pređe u katoličku veru, na šta su je terali po naređenju ustaškog župnika don Ilije Tomasa iz Klepaca, po čijem su naređenju i činili zločine nad Srbima u Hercegovini. Toliko je prebijena da joj nijedan organ nije na svom mestu, a ja sam kao dete gledala ožiljke po njenom telu - kazuje Ljubica.
Sava je uspela pobeći iz silosa kad je izbila svađa između ustaša. Krila se u brdima nekoliko dana bez vode i hrane.
Koju tu stavi ni manje ni više nego - Sava. Druga Žarkova žena u mermer upisa zanavek onu prvu.
- Pitala sam majku: "Šta će ova žena kraj tate i tebe" - počeće priču za Kurir Ljubica Prelo, Žarkova i Savina ćerka, pa nastavlja:
- A majka mi tad reče: "Slavičinu sliku sam ja tu stavila i spomen joj tako podigla. Ona to zaslužuje jer je divna žena bila, život je dala za Žarka i srpski narod. I tako se krvlju i žrtvom upisala u prebilovačke mučenike."
Žarka, rođenog na Aranđelovdan 1910, žandarska služba tridesetih godina minulog veka odvede u Sloveniju.
- Tu se otac razboleo od pluća, a u bolnici ga je negovala časna sestra Slavica, koja je radila kao medicinska sestra. Tu su se i zavoleli - kazuje Ljubica.
Slovenka Slavica se razređuje iz katoličkog samostana i zarad ljubavi iz Ljubljane polazi put hercegovačkog krša i Prebilovaca. I tu je narod gleda u čudu, kako nevesta, što ovde znači snaja, ide gologlava. Za katolikinje normalno, za srpske seljanke nezamislivo. Ali to je samo detalj. Primaju je Prebilovčani otvorenih ruku i srca, kako i Slavica njima uzvraća.
- Živeli su u ljubavi i miru oko dve godine, do kobnog 4. avgusta '41, kada su ustaše upale u selo i počinile neviđeni zločin. Slavici tad donose pismo iz Čapljine u kom piše da kao katolikinja može da napusti selo i spase život. Ona cepa pismo i sa svojih 30 godina govori: "Ostajem sa svojim Žarkom i svojim narodom. Šta bude njima, neka bude i meni" - govori Ljubica.
Ostala je u selu s nejači. Žarko se sa ostalim muškarcima krio u jezerima Hutovog blata i okolnim brdima, misleći da zločinci neće dirati žene i decu jer su u vidovdanskom pokolju u obližnjim selima ubijali samo muškarce. Tog 4. avgusta vrata pakla otvorila su se u Prebilovcima. Muče i siluju ustaše devojčice i devojke u školi, ubijaju decu, a onda više od 500 nejači gone u Čapljinu pa na jamu Golubinku u Šurmancima, gde ih žive bacaju. Nad Slavicom, valjda zato što ih je odbila, posebno se iživljavaju.
- Ostavljaju Slavicu i učiteljicu Stanu Arnaut u selu, ispred škole, gde ih siluju, muče, monstruozno ponižavaju i mučki kolju. S njima je ostala i starica Sava Medić, od 92 godine, koju gaze, udaraju i ubijaju kundacima jer nije mogla da hoda. Zakopanu Slavicu pronalazi Žarko u bašti ispod škole i sahranjuje na prebilovačkom groblju - kazuje Ljubica.
Slavica i Žarko nisu imali dece. Udovac dobija novi život. Nalazi Savu iz susednih Klepaca, koja je uspela umaći ustašama. Izrodiće Ljubana '42, pa Ljubicu '45. Dočekati i unučad. Preminuće Žarko '85, a Sava će uraditi ono što bi retko koja žena - pored svog muža staviti i sliku prve žene.
- O Slavici gotovo ništa ne znamo, ni gde je rođena, pa ni kako se prezivala, iako se pominje neko prezime. Dokumenta nijednog nema, sve je nestalo sa ustašama. Samo jednu sliku imamo. I ogromno poštovanje i divljenje za ženu koja je učinila što bi retko ko. S ponosom i ja i moji potomci čuvamo sećanje i uspomenu na Slavicu i sve nastradale Prebilovčane - reći će nam Ljubica, koju ni samu život nije mazio.
Rano je ostala udovica s dvoje male dece. I morala '92. da beži iz Čapljine u Novi Sad. Pritisle su je godine i bolesti. Još od onog leta 2018, kad joj se unuka Isidora Janković krstila u Hramu Vaskrsenja Hristovog, u rodnom selu nije bila.
- Samo jednu želju u životu imam - da još jednom odem u Prebilovce - sad suze ne može da zaustavi...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
· Reaguj