Paklene vrućine opasne po život! Jakovljević na Kurir televiziji upozorava: Hronični bolesnici i oni na terapiji na udaru – dehidratacija i kolaps sve češći
Leto donosi i posebne izazove za one koji svakodnevno koriste lekove. Visoke temperature mogu da ugroze efikasnost terapije i povećaju rizike po zdravlje - od dehidracije do opasnosti od oštećenja bubrega.
Pored toga, lekovi koji povećavaju osetljivost kože na sunce mogu izazvati ozbiljne reakcije, a nepravilna upotreba antibiotika vodi ubrzanju rezistencije, što je globalni zdravstveni problem.
O ovim temama govorili su gosti emisije "Redakcija" Đorđe Predić, farmaceut i prof. dr Vladimir Jakovljević, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.
- Sobzirom da je čovek deo klime, na njega ona i deluje. Prvi na udaru su hronični pacijenti. Krv se zgrušava u toku noći, a oni koji imaju pritisak treba da našteluju sebe sa nekim lekovima. Oni ne trebaju ni da uzmu lek ako je ujutru pritisak povišen. Lekovi se čuvaju na 20 stepeni u hladnoj prostoriji. Međutim, sada se za polazak na letovanje kupuje lekova kao da se ide u rat. Lekovi se trebaju čuvati na bezbednom mestu kako ne bi bili na udaru temperaturne svetlosti. Naš narod korsiti različite lekove, a ne zna da je antibiotiku potrebno čak 3 meseca da se očisti iz organizma - kaže Predić.
Jakovljević upozorava da ekstremne vrućine nose ozbiljne zdravstvene posledice, posebno za hronične bolesnike i one na određenim terapijama. Ističe važnost prilagođavanja životnih navika i praćenja signala sopstvenog tela:
- Mi nismo adaptirani na ove temperature. Te dugoročne adaptacije traju decenijama, mere se vekovima. Ovo je nešto neverovatno, indeksi zračenja su ogromni. Treba biti vrlo oprezan. Lekovi za depresiju su rizičniji u ovim prelaznim periodima. Treba biti oprezan i treba voditi računa i slušati svoje telo. Postoji rizik kod antihipertenzijalne terapije uglavnom kod visokih temperatura uglavnom zbog širenja krvnih sudova. Samim tim se i smanjuje krvi pritisak, još i ako dodajete terapiju vi možete da kolabirate - kaže Jakovljević i dodaje:
- Postoji i druga opasnost, ako ne primenjujete hroničnu terapiju može doći do skoka pritiska - pogotovo kada su ovi periodi kada smo skloni dehidrataciji. Čovek od 70 do 80 kilograma mora da unese 2 do 3 litra tečnosti u toku dana što kroz hranu, što kroz piće. Kada imate pojačano znojenje, to se sve povećava. Ako ne održimo alans tečnosti u organizmu može doći do lančane situacije koja donosi probleme. Treba slušati svoje telo i treba raditi kontrole. Primarna prevencija može spasiti život.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
