"Ljudi ne žale za Jugoslavijom, već za svojom mladošću" Da li smo išta naučili od sastava i raspada zajedničke države?
Od kada je, još četrdesetih godina pretprošlog veka, František Franjo Zah svoju ideju ujedinjenih Slovena na Balkanu predočio Iliji Garašaninu, postojali su oni koji su bili za i protiv. Ipak, ideja Jugoslovenstva je zaživela nakon Prvog svetskog rata, što zbog ideala, što zbog interesa, a nepomirljive razlike tinjale su sve do devedesetih, kada je došlo do rasparčavanja jugoslovenskih republika.
Usiljena ljubav trajala je svega sedamdesetak godina. Da li nas je ovo iskustvo ičemu naučilo za Kurir televiziju odgovorili su Nebojša Damjanović, istoričar i Milan Bogojević, pisac.
- Ne može se odgovoriti u jednoj emisiji, a kamo li u jednoj rečenici. Mora se opisno govoriti. Jugoslavija nije slučajna. Imala je svoje pozitivno i negativno. Mnogi su se zalagali za to, a mnogi su i videli opasnosti - kaže Damjanović.
Bogojević kaže da je Jugoslavija stvarana od krova, a ne od temelja, jer je od strane intelektualaca iz Srbije i Hrvatske nametano zbog interesa, dok narod Jugoslavija nije interesovala.
- Jugoslavija je plod Britanije i SAD-a na prvom mestu - kaže Bogojević.
Damjanović se složio da jugoslovenstva nema u narodu, ni srpskom, ni hrvatskom, ali je politička elita ovde imala veću ulogu.
- Spoljni faktor postoji, bez njega ne bi bilo Jugoslavije. Kada samo intelektualna elita u jednom objektivno seljačkom narodu pravi državu, naravno da je to bilo od krova - kaže Damjanović.
Bogojević tvrdi da oni građani koji i dalje žale za Jugoslavijom zapravo žale za svojom mladošću, pa objasnio:
- Često čujemo da je bilo bezbednije, čujemo rečenicu da ste mogli na klupi da spavate. Zašto bi neko uopšte spavao na klupi? Ta letovanja za kojima žale su bila kampovanja i socijalni smeštaji, a sada imamo nikada više ljudi koji letuju na egzotičnim mestima - kaže Bogojević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
