Stigma koja deli ljude od boljeg života - Zašto je sramota priznati da se borimo sa mentalnom bolešću? Katarina Simić: Dobila sam terapiju i promenila život
U vremenu nedostatka stida, sramote, u vremenu savršenih slika na instagramu, gde svi žive idealne živote, gde je realnost sakrivena iza kulisa, čini se da je najveći problem, ali i sramota, jasno i glasno reći "ja imam problem i pijem antidepresive".
Predrasude o mentalnom zdravlju nikada nisu bile veće, a ljudi bez volje za životom ili promenama koje bi im popravile kvalitet života, predmet su ogovaranja, često i podsmeha.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorile su doktorka Ljiljana Simić, psihijatar, kao i Katarina Simić, influenserka, žena koja sa puno samopouzdanja govori o realnim problemima i ukazuje nam da ništa nije sramota, osim licemerja koje je svuda oko nas.
- Ja volim da se razbijaju tabu teme koje ni ne treba da budu tabu. Kada ja imam neki problem, meni je pola problema otišlo kada čujem da neko drugi ima isti problem, mi se međusobno iskukamo i čujem kako je taj neko rešio taj problem - rekla je Katarina Simić.
Ona dodaje da je njen učinak na internetu i dao hrabrost dosta žena da se obrate psihijatru, ali i da se međusobno povežu oko svojih problema.
- Ti što me osuđuju verujem da su to njihova neka uverenja koja bih volela da se razbiju. One priče misli pozitivno, vidi kako ptice cvrkuću ne radi. Jednostavno takav je život. Ja sam dobila terapiju i stručnu pomoć, promenila sam život, ja ne mogu to da ne kažem. Ako neko smatra da je sramota, to je njegovo uverenje - kaže Katarina Simić.
Ljiljana Simić kaže da mentalno zdravlje sa sobom nosi predrasude i sramotu, ali nosi i mogućnost oporavka i normalnog života.
- U gradskim, urbanim sredinama polako se stigma umanjuje i ljudi se lagodnije i prijatnije obraćaju institucijama. U manjim sredinama se ljudi ustežu i teško dolaze do psihijatra - kaže Ljiljana Simić.
Ona objašnjava da mentalni poremećaji mogu da se podele na jače i ozbiljnije koji imaju genetsku podlogu, pa dodaje da su se teži ranije skrivali kako bi se izbegla sramota i sklopio bolji brak, što se sada odražava kroz stigmu koju ljudi imaju.
- Ljudi se lakše opredeljuju da idu kod psihologa jer to ne povezuju sa lečenjem, dok sama reč da idu kod psihijatra nosi opterećujuću konotaciju - kaže Ljiljana Simić.
Katarina Simić kaže da je imala teške napade anksioznosti i tešku depresiju, što je sprečavalo da funkcioniše normalno te nije mogla ni da poupi dete iz vrtića, jer je samo vožnja autobusom u njoj izazivala ogromnu paniku.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
