Istoričarka Anja Gretić otkriva za Kurir: Tajna misija Britanki, ovako su spasile Srbiju od tifusa! Današnji dan se ne zaboravlja zbog jedne žene

U vremenu kada su muškarci bili u prvim borbenim redovima, jedna druga, manje ispričana priča počela je da se piše, priča o hrabrim britanskim ženama koje su za Srbiju bile anđeli spasioci. Njih su Srbi jednostavno nazvali "našim Britankama". Te žene nisu samo pružale medicinsku pomoć, već su donosile i nadu i ljubav u najmračnije trenutke Prvog svetskog rata.

Ženski doprinos ratu

- Moja interesovanja poslednje četiri godine okrenuta su ka Prvom svetskom ratu i odnosima Srbije i Velike Britanije. Bavim se jednom zaboravljenom velikom pričom koju su ispisale "male" žene, "naše Britanke", kako su ih srpski vojnici nazivali tokom rata, zbog hrabrosti i humanosti. Reč je o britanskim dobrotvornim misijama koje su našu zemlju izvukle iz epidemije tifusa, ojačavši srpski sanitet oslabljen ratovima. Osim toga, mnoge od ovih žena slale su i novac i donacije u vidu hrane, odeće, medicinske opreme srpskoj vojsci tokom čitavog rata - kaže za Kurir Gretićeva.

Inače, njeno interesovanje je, kako kaže, nastalo sasvim slučajno, i to zahvaljujući pričama bake iz Kragujevca, žene koja je volela istoriju, a još od malih nogu joj je pričala o hrabrim ljudima iz njenog sela koji su bili u prvim bojnim redovima tokom Prvog svetskog rata.

- Jednom prilikom spomenula je Engleskinje u bolnici. Nikada dotad nisam ni znala da su žene iz daleke Britanije bile na ovim prostorima i da su se tako hrabro borile. Priča me je zainteresovala, počela sam da istražujem i na kraju sam svoje interesovanje prenela i na fakultet, gde sam ovom temom počela još posvećenije da se bavim. Naročitu pažnju mi je privukla upravo upraviteljka Bolnice škotskih žena, doktorka Elsi Inglis, čiji se rođendan obeležava 16. avgusta - ističe Anja, koja je do sada o Inglisovoj istraživala u Srbiji, ali i na Malti, Grčkoj i Velikoj Britaniji.

Nada i poštovanje

- Kroz njena pisma, izveštaje i britansku i domaću literaturu saznala sam mnogo toga o već dobro poznatoj hrabrosti srpske vojske u Velikom ratu, ali i o medicini i vojnom sanitetu. Interesantna je anegdota o Srbima i strahu od promaje, koju sam pronašla u njenim spisima. Mislim da su ovakve zabeleške veoma važne za razumevanje tradicije i duha našeg naroda, kao i stvaranja celovitije slike ratnih vremena.

Takođe naglašava i da je dragoceno posmatrati rat kroz ženske oči, što nije često u istoriji do Prvog svetskog rata.

- Srbija je bila dom za stotine čak i univerzitetski školovanih lekarki, a doktorka Inglis je bila jedna od prvih diplomiranih lekarki u Velikoj Britaniji koje nigde drugde nisu mogle pokazati svoja znanja i mogućnosti. Oslabljena Srbija ih je dočekala s nadom i poštovanjem. Nije zanemarljiva ni činjenica da je jedini spomenik posvećen jednoj ženi tokom rata podignut upravo u Srbiji, u Mladenovcu, spomen-česma Crkvenac. Vojnici su ovaj spomenik podigli uz veliku svečanost i počast za nju. Borci su joj nadenuli nadimak "srpska majka iz Škotske", što pokazuje koliku je hrabrost i ljubav pokazala prema Srbiji.