Unuka Stane Arnaut, učiteljice koju su ustaše silovale i zaklale! Silvana: Njen kaput sa krznom nosila ustaška žena, braća je prenela u grob kod momka!

Silovale su je ustaše redom, pa i njeni nekadašnji đaci, deca od 16 leta, zaklali, bacili u bašču. I kao da je sve bilo malo, uzeli su njen kaput s krznom, pa se godinama u njemu šepurila ustaška žena. Ovo je zlehuda sudbina Stane Arnaut, učiteljice, jedne od naših simbola stradanja. I o njoj prvi put govori neko iz porodice.

O Stani se toliko pisalo, reklo bi se toliko toga znamo. A zapravo malo šta smo dosad znali. Gotovo ništa. Osim da je rođena 1909. u Metkoviću, gradiću na Neretvi, na samoj granici današnje Hrvatske i BiH.

- Arnauti su starosedeoci u Metkoviću, tu su više od 500 godina. Smatra se da su poreklom iz Crne Gore, negde oko Skadra, odakle su bežali pred Turcima. Zbog toga su i promenili prezime, ali veru nikada. Koliko su bili jaki u veri, pokazuje i to da je čak za vreme NDH moj deda Luka u badnju, to je onaj mali bazen od kamena u kome se vinilo grožđe, palio sveću na krsnu slavu Malu Gospojinu. Živeli su Arnauti najpre u Strižićima, gore na vrhu, na granici sa Hercegovinom, pa su se spustili do Glušaca i na kraju i u sam grad Metković - priča za Kurir Silvana, koju posredstvom telefona nalazimo u Herceg Novom.

Rođena je u Metkoviću. Odrasla pored svojih Arnauta. Od kojih joj je majka Danica, Lukina ćerka.

- Luka, moj pradeda, i prabaka Luca Arnaut imali su sinove Iliju i mog dedu Luku i ćerke Stanu i Anđu. Četvoro njih ostalo je siročad, roditelji im mladi umiru. Baku Stanu je tad uzela njena tetka Joka Tarana (1875-1936), majčina sestra iz Stare Gabele, koja nije imala dece. Ona ju je iškolovala, pomogla joj da završi učiteljsku školu u Mostaru. Kasnije joj je baka Stana podigla nadgrobni spomenik. A baki Anđi je pomogla rodbina iz porodice Šukovez iz Metkovića - kazuje Silvana, i dodaje da je dosta saznala od rođaka Vase Arnauta, zahvaljujući kome se u porodici čuva uspomena na baku Stanu.

Arnauti su imali mnogo zemlje, bavili su se poljoprivredom. Sestra Anđa udaje se u Čačak, potomaka nije imala. Drugi svetski rat nije dočekala u rodnom kraju. Stana je tada uveliko bila učiteljica.

- Predavala je najpre u školi u dalmatinskom mestu Raba, tamo uz more, na 15 km od Metkovića, gde je u to vreme bilo dosta pravoslavaca. Potom je prešla u Hrgud, u Hercegovini (danas u opštini Berkovići i Republici Srpskoj). Sedeći posao bio joj je u Staroj Gabeli (kraj Čapljine, danas u Federaciji BiH) i na kraju u Prebilovcima - govori unuka.

Prebilovci. Sive kamene kuće, bez krova, urasle u korov - dočekala nas je ovog leta poznata slika srpskog stratišta iz dva poslednja rata. Te 1941. selo od oko 1.000 duša bilo je puno dece i života. Imućno i napredno, ima i ogranak "Prosvete", pa čak i amatersku pozorišnu trupu Diletantska grupa. Stana je lepo prihvaćena u školi "Sveti kralj Milutin", koja ima i biblioteku od čak 500 knjiga. Lepo i živi. Što se vidi i po čuvenoj fotografiji iz Prebilovaca, u kaputu je s krznom lisice. U to doba - luksuz.

"Dočekuje" nas Stana u obnovljenom zdanju tadašnje škole, danas kulturnog centra. Već na ulazu bista je omiljene učiteljice, ko sa slike, koja inače gleda pravo na nas iz Biblioteke "Sveta Stana Arnaut".

- Je li vam neko rekao da ličite na Stanu? - Silvani ću.

- I ujak mi kaže da ličim na baku Stanu - radosno će, pa veli:

- Kad je završila školu i imala svoj dinar, Stana je stalno pomagala braću. Pomogla im je i u izgradnji kuće, davala im i novac i radila kao muško. Bila je izuzetno jaka karakterno, najjača od njih četvoro, što bi mama rekla, kao muško. Držala je tu porodicu.

Došla je 1941. I rat. Već za Vidovdan hercegovačke jame oko Čapljine gutaju Srbe, ustaše su na delu.

- Baka Stana je bila žena-heroj. Znala da je ustaše traže, ali je ipak na nekoliko dana pred Ilindan '41. krenula u Prebilovce iz Glušaca. Braća je mole da ne ide. Luka ju je ustavljao: "Nemoj, molim te. Ostani s nama, pa šta bude nama, biće i tebi." A ona je rekla: "Nikome ništa nisam skrivila, ništa nisam pogrešila, zašto da ne odem?" I okrenula se. Za njom je krenuo deda Luka, a onda je deda Ilija, koji je imao petoro dece, počeo da plače: "Luka, imaš sedmoro dece, jesi li normalan, ubiće vas sve, nemojte ići." I na jedvite jade je vratio dedu Luku. Ali nju nije mogao - govori Silvana.

U Prebilovcima se već znalo da su ustašama na redu. Muškarci u snazi beže u brda i jezera obližnjeg Hutovog blata, misleći da im je nejač kod kuće sigurna. Dotad su ustaše uglavnom ubijale i u jame bacale muškarce. Na Blagu Mariju, 4. avgusta, upadaju u selo, u kojem će zaostati i nekolicina muških glava. Među njima i Maksim Bulut. Bile su mu svega 22 godine.

- Stana i Maksim su se voleli iako je ona bila deset godina starija od njega, što je u to doba bilo neobično - kazaće nam Aco Dragićević, hroničar ovdašnji, koji će nas divno dočekati u Prebilovcima.

Možda je upravo Maksim bio razlog tolikog Staninog navaljivanja da ide u Prebilovce. Bolnog će ga, kako nam Aco veli, ustaše izvesti iz kreveta i ubiti. A devojčice i devojke prebilovačke čekaju silovanje, mučenje i jeziva smrt.

U nekadašnjoj učionici gledamo slike Prebilovaca pre i posle. Ovo moramo da znamo. Tog 4. avgusta škola je bila sabirno mesto. Odavde će više od 500 žena i dece zlikovci odvesti u smrt - žive baciti u jamu Golubinku. Zanavek će ugasiti 36 ognjišta.

Stani je bio namenjeno posebno mučenje, koje je, skriven u pojati kraj škole, gledao Dušan Nadaždin. Preživeće rat i svedočiti tome u pero diplomati Milanu Nadaždinu, a to preneti Milenko Jahura, osnivač SND "Prebilovci", bivši advokat, koji istražuje zločine u NDH. Prvi je Stanu silovao Nikola Merdžan iz Gnjilišta. A onda i ostali, pa na kraju i njeni nekadašnji đaci iz Gabele, bilo im je od 16 do 18 leta.

- Smrt bake Stane je mučenička. Iživljavali su se nad njom i njeni učenici, kidali joj grudi, pa je zaklali i zakopali tu, u Ždrakanovića bašču - veli Silvana.

I tu nije kraj. Opljačkale su ustaše Prebilovce, pa odnele i sve Stanino.

- Mama mi je pričala da je baka Stanin kaput sa krznom, onaj sa slike, nosila Luca Maslać iz hercegovačkog sela Borut. Svi su znali čiji je i nikom ništa - govori Silvana.

Sa Acom Dragićevićem odlazimo na groblje. Porodična grobnica Milana Buluta - ustaše mu '41. ubiše majku, braću Maksima i Vasu, ženu i troje dece. Oženi se opet Milan. Sinovi podigoše ovaj spomen, rušen, kao i sve '92, kad hrvatska vojska spali celo selo.

Na dnu uklesaše Buluti i njeno ime - Stana Arnaut.

- Nakon 10-15 godina, Luka i Ilija iskopaše sestrine kosti iz te bašče. Imala je gustu kosu i po dve jake pletenice prepoznali su je. Želeli su da je sahrane u grobnici Buluta, da bude zajedno sa svojim Maksimom. Porodica Bulut je to ispoštovala - kazuje Silvana, a Jahura će nam reći:

 - Pre nekoliko godina Buluti su mi otvorili grobnicu. Kosti, odnosno mošti Stane Arnaut, bele se kao sneg.

Silvana je i ovog 6. avgusta, na praznik Svetih mučenika prebilovačkih i ostalih hercegovačkih, bila u Prebilovcima sa majkom Danicom i sinom Darjanom. I u Hramu Vaskrsenja Hristovog, jer Prebilovci jesu vaskrsli, iako su se sveli na 35 duša. I kod svoje bake Stane, čija slika je i na fresci mučenika:

- Nije lako biti u mestu gde je mnogo nevinih duša ubijeno. Jako je bolno i teško ne samo zbog bake nego i zbog svih nedužnih....

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.