Uradio 179 sklekova za samo 180 sekundi: Davor nema šaku i pola podlaktice, a dva puta oborio Ginisov rekord!
Iako je rođen bez šake i pola leve podlaktice, Davor Ćajić (26) iz Ljiga postao je dvostruki Ginisov rekorder. Ovaj mladić je dokaz da fizički nedostatak nije prepreka za velike snove, a njegova priča pokazatelj da granice nisu tamo gde ih sami postavimo, već u volji koju nosimo.
Odrastao je na selu, a uz podršku porodice i bez trunke sumnje u svoje sposobnosti postao je 2022. godine Ginisov rekorderu dve kategorije - 54 skleka na jednoj ruci i jednoj nozi, a potom i 179 urađenih sklekova za samo 180 sekundi.
Da nema šaku i deo podlaktice, nije se znalo sve dok se njegova majka nije porodila. Njegovi roditelji su se borili, ali mu nikad nisu ništa branili, dobijao je svakodnevno zadatke kako bi pomagao u domaćinstvu.
- Sve sam mogao da uradim, videlo se da sam sposoban. Bio sam živahno dete, pentrao sam se po drveću, uvek sam sve mogao. Tamo gde niko nije mogao da se popne, ja sam mogao. Nikad nisam video sebe bez ruke, uvek mi je to bilo okej, kao da tako treba. Nikad nisam bio u depresiji zbog toga, ni sekunde nisam zakukao, niti mi je to stvaralo problem - počinje priču za Kurir Davor.
Fudbal i teretana
Kaže da mu je dosta pomogao i odnos njegovih roditelja, a kako je rekao, nikad nije doživeo diskriminaciju.
- Igrao sam fudbal, išlo mi je dobro, ali se nisam u tome pronalazio, s fudbalom sam počeo da radim i sklekove u osmom razredu osnovne škole, svi su pitali: "Kako možeš?", ali nije mi to predstavljalo problem. Fudbal sam trenirao do 22. godine i to mi je bila prva ljubav. Želeo sam da idem u teretanu, ali se moji nisu slagali s tim, strahovali su: "Kako ćeš s jednom rukom, iskrivićeš kičmu", što je čak ispalo i dobro za mene. Ne kaže se za džabe - ko zna zašto je to dobro - kroz smeh će sagovornik.
Za sklekove je koristio drvo dugačko 16,5 cm kao podlogu da ne bi imao debalans.
- Upoznajem jednu drugaricu koja je obarala Ginisov rekord u Francuskoj i kaže mi da je videla neke snimke i da bih i ja mogao da se spremam za Ginisov rekord, pomislio sam: "Ma gde ću ja to..." Ipak sam bio uporan, svaki dan sam trenirao, spremao sam se godinu dana i to mi je bio najteži deo života. Bila je to krvava priprema, pomagao sam mojima, uporedo učio i vežbao. Imao sam i puno povreda. Dobio sam teniski i golferski lakat, a rekord se bližio - priseća se Davor i nastavlja:
- Nastavio sam da treniram, a ako mi ne ide trening, počnem da ga radim iz početka, taj bes me je pokretao i gurao da radim to što nisam mogao. Nešto najteže što sam uradio je 54 skleka na jednoj ruci i jednoj nozi za jedan minut.
Surove pripreme za Ginisa
U Crnoj Gori je oborio svoj prvi rekord sa 22 godine i upisao se u čuvenu Ginisovu knjigu rekorda. Sudije su bile iz Nemačke i bili su korektni. Tada je video i baner za drugu kategoriju.
- Tada sam uradio 179 sklekova za 180 sekundi na jednoj ruci i postao dvostruki Ginisov rekorder. Pripreme su bile surove, radio sam od šest ujutru do sedam uveče, trčao po 16 km, a trčanje sam prekidao po tri puta, kad uradim po 50 sklekova. Nakon toga sam kod kuće radio sklekove i normalan trening - priča on.
Završio je veb-dizajn, a bavi se digitalnim marketingom, uz to je i fitnes trener. U teretanu je krenuo tek nakon što je postigao prvi rekord, tada se roditelji više nisu bunili.
- Ljudi su bili oduševljeni kako treniram, radio sam sklekove s devojkom na leđima, potom s tegom od 100 kila, dižem benč jednom rukom, mrtvo dizanje, sve vežbe... U teretani uradim i 1.000 sklekova da ne pustim ruke. U početku sam hteo da naučim što više, video sam da malo-malo neko smrša pet kila i predstavi se kao fitnes trener, a ja sam hteo da napravim da to bude najbolje. Tek kada sam postao 100 odsto siguran počeo sam da se time bavim - navodi Davor.
Pruža podršku mnogima
Nikad ne treba sumnjati u sebe
Davor dobija i dosta poruka od ljudi koji nemaju neki ekstremitet, a kako kaže, puno im znači podrška koju im pruža.
- Oni me pitaju i kako da treniraju, kako da reše debalans, a često imamo i psihološke razgovore, njima to znači. Ja kad odem na neko takmičenje, uvek se pomolim bogu. Koliko god da sam bio spreman, kad sam izašao na jedno takmičenje i na tu strunjaču, osetio sam veliki pritisak, kakav nikad nisam osetio. Kako sam dodirnuo taj pod, rekao sam u sebi: "Oprosti bože što sam uopšte posumnjao", i krenuo sam da radim sklekove kao nikad što nisam radio. Nikad ne treba sumnjati u sebe - priča on.
Oborio je još jedan rekord koji nije upisan u Ginisovu knjigu, uradio je neverovatno, 2.300 skekova za sat vremena i 45 minuta bez puštanja ruke. Sprema se i za treći Ginisov rekord, ali nije želeo da otkriva za koju kategoriju. On nije hteo da se takmiči s ljudima koji imaju invaliditet, već sa zdravim sportistima. Pored svega trenirao je i rvanje, i to grčko-rimski stil.
- Uvek sam bio ratoboran, ali najveći problem je što niko neće ništa da proba, već kažu: "Ne mogu ja to", dakle već znaju da ne mogu, a da nisu ni pokušali. Sve što se dešava tako treba da se desi, ne treba postavljati pitanje "Što je to tako?", proći ćemo kroz teške trenutke koji će biti lekcije, kao što sam ja pokazao da je sve moguće kad čovek nešto dovoljno želi. Na nama je da se trudimo i uz božju pomoć sve će biti moguće - zaključio je Davor.
