Venčanje Stane i Maksima uskratio ustaški nož, na koji ih zla sudbina navede! Trifko: Boleo ga zub, pa se vratio kući! Nju ni suze brata nisu mogle da zaustave

 Tog dana nije trebalo da budu u selu smrti. Bili su daleko, posebno ona. Sve je išlo naruku tome da ostanu živi, venčaju se... Ali sudbina je oboje naterala da se vrate u Prebilovce. I da stradaju od ustaškog noža. Iako su naizgled bili "samo" dvoje zaljubljenih, ipak su zauvek zajedno - u istoj grobnici počivaju Stana Arnaut i Maksim Bulut. Ljubav učiteljice, koja je jedan od simbola stradanja Srba u NDH, i mladića iz najstradalnijeg sela Evrope u tom Drugom svetskom ratu, bila je jača od svega. To su znali svi i zato su zanavek jedno uz drugo.

- Svi su isto živeli u Prebilovcima između dva svetska rata, sadili divan, čekali da se taj duvan u jesen i zimu izvaga i od toga preživljavali. Samo poneko je bio lugar, to jest poljar, koji je čuvao njive i imanja. Kao i svi živeo je i Maksim, brat mog dede Trifka. Imala su njih dvojica još braću Milana, Veljka, Vasa i Vladu, kao i sestru Maru - kaže za Kurir Trifko Bulut iz Trebinja.

I Milan, i Trifko uveliko su bili oženjeni te 1941. kad je izbio rat. Deca rastu. Sve je išlo uobičajenim tokom. Maksimu su bile 22 godine. I on već stasao za ženidbu. I planirao je. Sa učiteljicom u selu - Stanom Arnaut.

- Iako je razlika među njima bila 10 godina, jer su Stani bile 32 godine, bila je to obostrana ljubav koja je trebalo da se kruniše brakom. Tako bi i bilo da nije izbio rat i da selo nije zadesila takva tragedija - ističe Trifko.

Stani će životni put odrediti rana smrt roditelja. Braća Luka i Ilija ostaju u Glušcima, sestru Anđu uzima rodbina iz Metkovića, a Stanu tetka po majci Joka Tarana, koja nije imala dece. Upravo tetka će joj omogućiti da završi Učiteljsku školu u Mostaru. A Stana će se dobrotvorki, koja umire 1936, odužiti podizanjem nadgrobnog spomenika u Staroj Gabeli. Biće tada Stana uveliko svoj čovek, lepo živeti i imati za sve.

- Kad je došla do svog dinara, Stana je pomagala braću koja su imala puno dece. Davala im je i novac za izgradnju kuće, a i radila kao muško - reći će za Kurir Silvana Filić Đorđević, unuka Luke Arnauta, Staninog brata.

Izbijanje rata zateći će učiteljicu Stanu na službi u Prebilovcima. Selu u kome, kako je raslo i jačalo, za vakta Karađorđevića 1924. niče škola "Sveti kralj Milutin". I sada je tu zgrada istog naziva, obnovljena, samo je dom kulture. Škole nemaju. U nju odavno nema ko da ide.

U domu kulture je i biblioteka "Sveta Stana Arnaut". A čuvena Stanina slika, nastala baš u Prebilovcima - u kaputu s lisičjim krznom. Učiteljica, odevena po poslednjoj modi, lepo je prihvaćena u selu. U kom je, činilo se, našla i svoju sreću - Maksima Buluta. Kakav su par bili, kako su pristajali jedno uz drugo - ne znamo. Fotografije Stanine ljubavi nema od one 1992, kada su Srbi iz sela morali bežati pred napadom hrvatske vojske koja potom sve zapali. U pepelu kuća ostale su i sve uspomene. Pa i one na srećne dane pre te '41, otkad ovde ništa neće biti isto. Još od Vidovdana ustaše su Srbe ubijale i bacale u ovdašnje jame, odavno određene za taj "posao". Stradali su tada Srbi u obližnjim Klepcima, Tasovčićima, Lokvama, Opličićima, Rečici, Galebi, Dubravici... Znalo se da na red dolaze i Prebilovci, u to doba od čak hiljadu duša. Muškarci u snazi skrivaju se malo pre Ilindana po okolnim brdima i u Hutovom blatu, koga čini šest jezera. Nejač ostaje u kućama. Niko i ne pomišlja da će zlikovci u to dirati.

- I Maksim je otišao sa ostalim muškarcima. Skrivao se u šaši u Hutovom blatu. Nisam siguran na kom jezeru, možda je to bilo Jelim, koje nam je i najbliže - reći će Trifko.

U to vreme, kad škole i ne rade, Stana je u Glušcima kod braće. Na bezbednoj udaljenosti. U selu koje, ispostaviće se, ustaše neće dirati do septembra '44. Tada će, kao i u Prebilovcima '41, sve što su zatekle, a uglavnom su žene i deca, odvesti u Jasenovac, iz kog povratka nema.

Stanu niko živi pred taj Ilindan nije mogao zaustaviti da ne ode u Prebilovce.

- Znala je da je ustaše traže, te je deda Luka ustavlja: "Nemoj, molim te. Ostani s nama, pa šta bude nama, biće i tebi." Na to mu je baka Stana rekla: "Nikome ništa nisam skrivila, ništa nisam pogrešila, zašto da ne odem?" I okrenula se. Za njom je krenuo deda Luka, a onda je deda Ilija, koji je imao petoro dece, zaplakao: "Luka, imaš sedmoro dece, jesi li normalan, ubiće vas sve, nemojte ići." I vrati dedu Luku, ali baku Stanu nikako nije mogao - ispričala je za Kurir Silvana.

Kao što se nije dalo Stani, koja je možda toliko žurila baš iz želje da vidi svog dragog, tako se ni Maksimu nije dalo da ostane na sigurnom. Imao je samo svoju muku.

- Dedu Maksima je mnogo boleo zub, sav je bio otekao i reši da se, i mimo svega, vrati kući. Dole, kraj jezera, u šaši, nije imao ništa čime bi mogao ublažiti bolove - govori Trifko.

Ustaše napadaju Prebilovce na Blagu Mariju 4. avgusta. Sve što zatiču, a to su mahom žene i dece, sabiraju pred školom. Tu će biti i Stana. Kao i sve devojke i devojčice, i nju će silovati. I posebno mučiti.

- Smrt bake Stane je mučenička. Iživljavali su se nad njom i njeni nekadašnji učenici iz Gabele, kidali joj grudi, pa je zaklali i zakopali tu, u Ždrakanovica bašču - veli Silvana.

Čim su ušli u selo, u bolesničkoj postelji zatekli su i Maksima.

- Izvode ga iz kuće i ubijaju. Ubiće ustaše i Maksimovog brata Vasa od 18 godina, koji se takođe zatekao u selu - reći će Trifko.

A Mara Bulut, snaja od drugih Buluta i jedna od svega nekoliko žena koje su preživele, svedočila je da je videla kako su ustaše nagonile Maksima da siluje sestru od strica Stoju. Kad je odbio, kako se prenosi, mučili su ga i ubili.

Od ove škole ustaše su u smrt odvele više od 500 žena i dece, koje su 6. avgusta bacili u jamu Golubinku.

Preživeli muškarci zatekli su pustoš u selu. Ali i učinili neviđeno - već sledeće godine udovci su se počeli ženiti. Pa i Maksimova braća Milan i Trifko, kojima su žene i deca ostali u Golubinki, kao i majka im Stana.

Doći će vreme i da se kosti stradalih i zakopanih u selu iskopavaju i dostojno sahranjuju. U porodičnoj grobnici Milana Buluta, na prebilovačkom groblju, mir će naći i posmrtni ostaci Stane Arnaut, devojke iz Glušaca. Ime ove mučenice uklesano je na spomen-ploči ispod imena svih ubijenih '41. Milanovi sinovi iz drugog braka: Maksim, koji dobi ime svog strica i junaka naše priče, i Zdravko, koji nosi ime polubrata po ocu, mališana od tri leta koji skonča u Golubinki, odužili su se nevino stradalima. Pa i Stani Arnaut.

- Deda Milan je govorio da je tražio da i Stana bude sahranjena u njegovoj porodičnoj grobnici zajedno s Maksimom. Bio je u kontaktu s njenom porodicom, koja je to prihvatila. Kad su se počeli skupljati kosti po selu, a znalo se gde su zakopani i Maksim i Stana, oboje su položeni u grobnicu Buluta - kazuje Trifko.

I Luka i Ilija Arnaut želeće da njihova Stana počiva pored svoga Maksima.

- Nakon 10-15 godina od njenog zverskog ubijanja, braća su iskopala Stanine kosti. Prepoznali su je po dve duge, jake pletenice i njenoj gustoj kosi. Preneli su je tamo gde joj je i mesto, pored Maksima - kazuje Silvana.

I Stana i Maksim, kao i svi odavde nevino postradali mališani, žene, muškarci, nose oreol svetaca. Sveti mučenici prebilovački i ostali hercegovački, kako ih SPC kanonizova, to su zaslužili. Kao i naše poštovanje. I nezaborav.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.