Pojavila se nova vrsta parazita, aktivno traži žrtvu i prenosi opasnu infekciju: Smrtnost i do 40%, ovaj deo Srbije u visokom riziku!
Nova vrsta opasnih krpelja roda Hijaloma (Hyalomma) prvi put je potvrđena u Mađarskoj, a zbog klimatskih promena šire se ka severu, uključujući i Srbiju.
Ova vrsta ranije je živela u toplijim krajevima, a sada zabrinjava naučnike jer se pojavljuje i u regionima gde ranije nije postojala.
Profesorka Nevenka Aleksić sa Veterinarskog fakulteta ističe da iako ova vrsta krpelja nije nova za nauku, njihovo sve češće prisustvo u ovim krajevima predstavlja rizik po zdravlje ljudi i životinja.
Kako se prenosi
- Radi se o različitim vrstama krpelja roda Hijaloma. Valja napomenuti da su ovi krpelji ustanovljeni i u Srbiji još 70-ih godina, ali nisu bili toliko zastupljeni kao druge vrste -objašnjava profesorka Aleksić.
Za razliku od krpelja na koje su građani Srbije navikli, Hijaloma je, objašnjava ona, opasniji kako zbog svoje agresivnosti, tako i zbog bolesti koje može da prenese. Naime, ovi krpelji su potencijalni prenosioci krimsko-kongo hemoragične groznice - bolesti koja kod ljudi može imati fatalan ishod.
- Nažalost, moguće je da prenesu jednu jako tešku hemoragičnu groznicu... Bolest kod ljudi koja može, nažalost, fatalno da se završi - upozorava profesorka Aleksić.
Prenos se, dodaje, ne dešava samo direktnim ujedom krpelja.
- Virus se može preneti i sa čoveka na čoveka - putem krvi, urina i drugih telesnih tečnosti. To je ono što ovu bolest čini dodatno opasnom - ističe ona.
Za razliku od već poznatih vrsta koje pasivno čekaju da im žrtva priđe, Hijaloma krpelji su izuzetno aktivni. Ne čekaju da padnu s drveta ili da ih neko zakači hodajući kroz travu - oni aktivno traže svog domaćina.
Šta je krimsko-kongoanska hemoragijska groznica
- Prenosi se ubodom zaraženih krpelja
- Može se preneti i kontaktom sa krvlju, tkivima ili telesnim tečnostima zaraženih ljudi i životinja
- Početak je iznenadan - visoka temperatura, jaka glavobolja, bolovi u mišićima, umor, mučnina.
- Nakon nekoliko dana mogu se javiti krvarenja na koži, desni, iz nosa, iz unutrašnjih organa.
- Bolest može biti vrlo teška, sa stopom smrtnosti od 10 do 40 odsto
- Vrste roda Hijaloma su vrlo aktivne. Skloni su da sami traže žrtve, za razliku od tvrdih krpelja koji obično čekaju na biljkama - pojašnjava Aleksić.
Takođe, postoji i fizička razlika po kojoj se mogu prepoznati - zglobovi na nogama su im svetliji i to se čak može i golim okom zapaziti.
Ovaj deo Srbije u riziku
Iako Mađarska nije prirodno stanište za ove krpelje, njihovo prisustvo više ne iznenađuje. Promene klime, duža i toplija leta, sve blaže zime - sve to stvara pogodno tlo za njihovo razmnožavanje i opstanak.
- Krpelje svakako imamo, pitanje je samo da li su inficirani. Mađarska nikako nije endemsko područje za ovu infekciju, ali uslovi se menjaju - kaže profesorka.
Geografski gledano, severna Srbija već se nalazi u rizičnoj zoni.
- Krimsko-kongo groznica se do sada javljala do 50. stepena severne geografske širine, a Subotica, recimo, leži na 46. stepenu. Mi smo, dakle, vrlo blizu granice - upozorava profesorka Aleksić.
(Kurir.rs/Euronews Srbija)
