KRUNISANJE: Kralj Petar I stavio je u Sabornoj crkvi krunu na glavu i seo na presto

Ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage 29. maja 1903. ugašena je dinastija Obrenovića. A samo četiri dan kasnije, 2. juna, tačno u podne, u velikoj svečanoj sali zdanja u kojem je sada Skupština Beograda, poslanici Narodne skupštine, njih 119, i 36 senatora izabrali su jednoglasno za kralja Srbije Petra Karađorđevića, koji je tada imao 59 godina i živeo u Ženevi. On je odmah formalno obavešten o izboru - ima, naravno, dokaza da je odranije bio upućen u pripremu prevrata - i odmah odgovorio da pristaje na izbor. Iz Beograda je u Švajcarsku upućena delegacija od 24 člana da kralja pozove i lično... Tako da je Petar 15. juna u Beogradu i formalno primio kraljevsku vlast i objavio da je preuzeo presto. Ali, šta je kralj bez krune?

Stefan Prvovenčani, prvi kralj dinastije Nemanjića, koji je Srbiju učinio suverenom hrišćanskom državom, krunisao se u Žiči. Sledeći njegov primer, u ovom manastiru kod Kraljeva krunisali su se i svi kasniji vladari iz loze Nemanjića. Ukupno ih je bilo sedam, i za svako krunisanje otvarana su u zidu crkve nova vrata kako bi krunisani vladar kroz njih jedini prošao. Ta su vrata docnije bila zaziđivana, ali je u narodu ostao naziv Sedmovrata Žiča. Milan Obrenović proglasio se za kralja 1882. godine, i tako postao „prvi srpski kralj posle Kosova“, ali se nije krunisao, kao ni njegov sin Aleksandar. Oni su miropomazani.

Miropomazanje se smatra činom važnijim od krunisanja, a obred vuče korene iz starozavetnih vremena, kada je prorok Samuilo miropomazao Saula i Davida. Ovaj čin izvodi patrijarh, koji svetim mirom - reč je o mešavini biljnih ulja i aromatičnih biljki koju crkveni velikodostojnici pripremaju uz neprestane molitve - crta krst na vladarevom čelu. Tako se, pojednostavljeno rečeno, na miropomazanu osobu prenosi moć s visina, od Boga.

Kruna, tako gledano, ima više ovozemaljski značaj, a uz nju, kao drugi delovi kraljevih insignija, odnosno oznaka njegovog vladarskog statusa, idu i šar, žezlo i krunidbeni plašt. Šar je kugla na čijem se vrhu nalazi krst, i označava svemir, ceo svet kojim posednik šara vlada; žezlo ili skiptar je drugi znak vladarskog dostojanstva, kao i plašt, koji mora da bude skupocen. I naravno - kruna! Budući da je na presto došao posle ubistva kralja i kraljice, što je na dvorovima u Evropi naišlo na zgražavanje, a Srbiji donelo osudu, Petar je sa krunisanjem morao da sačeka duže od godinu dana.

19.000 dinara u zlatu

Ta ceremonija obavljena je tek od 7. do 9. septembra 1904. godine, a prisustvovali su joj, kako je tadašnja štampa zabeležila, „gotovo svi arhijereji, sveštenstvo i mnoštvo delegacija stranih zemalja“. Ove delegacije, međutim, zbog ubistva Aleksandra i Drage činili su izaslanici nižeg ranga, a od vladara bio je samo crnogorski prestolonaslednik Danilo, brat kraljeve žene Zorke.

Pošto u Srbiji vekovima pre toga nije bilo krunisanja, nije bilo ni kraljevskih insignija, pa je sve moralo da se radi iz početka. Protokol ceremonije preuzet je od Rusa, ali je trebalo napraviti krunu i ostalo što uz nju ide: skiptar i državni šar, i da se sašije plašt. Nacrte za njih uradio je arhitekta Mihailo Valtrović, profesor tadašnje Velike škole, a izrada je poverena radionici braće Faliz u Parizu... Osim plašta, koji je, uz jastučiće i zavese za baldahin, rađen u Beču. Presto, stolice, baldahin i klupice izradilo je Stolarsko akcionarsko društvo iz Beograda.

Ministarstvo inostranih dela u ugovor je stavilo da ukupna cena ne sme preći 20.000 dinara u zlatu, a Francuzi su na to dali popust od pet odsto, pa je sve koštalo hiljadu dinara manje. U Arhivu ministarstva i danas se čuva pismo našeg poslanika (ambasadora) u Parizu Pašiću, kojim ovog moli da mu odobri da u Beograd sa krunom i ostalim vladarskim znacima „zbog bezbednosti“ doputuje prvom klasom voza.

Na dan uoči krunisanja, svi su ovi predmeti u posebnoj povorci preneti u Sabornu crkvu, da tu prenoće i budu osvećene. Zabeleženo je da su u jednoj kočiji sedeli predsednik vlade, koji je držao krunu, i predsednik Narodne skupštine sa šarom, a za njima, u drugoj kočiji, ministar vojni držao je skiptar, a predsednik Državnog saveta plašt.

Petar na belom konju

Krunisanje je bilo zabava za ceo Beograd, kroz koji je kralj prošao na putu od Dvora do Saborne crkve u pratnji sinova i svite. Pred crkvom su ga dočekali arhijereji i sveštenstvo, koji su ga odveli do prestola. Krunisanje je počelo kraljevim čitanjem „Vjeruju“, posle čega je bio ogrnut kraljevskim plaštom. Potom je sam kralj sebi stavio krunu na glavu, primio od Radomira Putnika skiptar u desnu, a šar od radikala Ace Stanojevića u levu ruku i seo na presto...

Sve ovo zabeleženo je na filmskoj traci zahvaljujući britanskom konzulu Arnoldu Mjuru Vilsonu i snimatelju Frenku Meteršou. Od zaborava su sačuvane živopisne scene okupljanja naroda, kraljevska povorka, kao i svakodnevni život u tadašnjoj Kraljevini Srbiji, a posebno upečatljiv je kadar kralja Petra na belom konju, okružen građanima u narodnim nošnjama i svečanim odelima.

Nijedan kralj posle njega nije se više krunisao. Ni njegov sin Aleksandar, koji je bio kralj Jugoslavije, koju su činili i Hrvati, mahom katolici, pa je bilo lakše izbeći ceremoniju nego je izvesti tako da nikoga ne naljuti, ni unuk Petar II, koji je na brzinu pred Nemcima pobegao iz zemlje...

Čuva se u trezoru

Kruna je prvo čuvana u kapeli pri Dvoru, u Prvom svetskom ratu bila je pohranjena u prizrenskoj Bogosloviji, a u Drugom u Žiči, da bi se nakon Drugog svetskog rata obrela u depou Narodnog muzeja. Sada je u posedu Istorijskog muzeja, koji, između ostalih, koristi i zgradu nekadašnje Agrarne banke na Trgu Nikole Pašića. I njene trezore, u kojima su danas kraljevske insignije.

Nakon povratka u Beograda devedesetih godina potomci kralja Petra I ulazili su u trezor i razgledali kraljevske insignije. Službenici Istorijskog muzeja svojevremeno su pričali da su se Karađorđevići prema ovim predmetima odnosili sa naglašenim poštovanjem. Tako je Tomislav svojevremeno odbio predlog nekog iz svoje pratnje da stavi krunu na glavu. Podigao ju je, svečano, do visine očiju i vratio u kutiju...

Kruna, skiptar, šar... izlažu se povremeno, o jubilejima, i predstavljaju javnosti.

Momčilo Petrović