DETALJI ŽIVOTA U KINI KOJI SU SKORO ZASTRAŠUJUĆI Naš general u penziji proveo godine u Šangaju - Za prve komšije imao 2.000 ljudi, a oni opsednuti našim ratom!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Ovaj susret i Vučićevo putovanje u Kinu, stavilo je pomenutu naciju u prvi plan srpske javnosti.
U emisiji "Ni 5 ni 6" gosti su govorili o svom iskustvu života i boravka u Kini, njenoj ekonomiji, društvu i svakodnevici. Učestvovali su Goran Radosavljević Guri, pukovnik u penziji, Nenad Bumbić, ekonomista i analitičar, Rajko Nedić, urednik Kurira, i Nemanja Antić, ekonomista.
Nedić: Fantastična je kineska gostoljubivost
Rajko Nedić ispričao je da je delegacija iz Srbije sa kojom je on putovao najpre obilazila rudnike, ali i znamenitosti.
- Fantastična je njihova gostoljubivost, u hotelskoj sobi čekala me je banana na kojoj je pisalo Rajko Nedić i na srpskom i na kineskom. Na kraju smo došli u pokrajinu Fudžijan koja ima 300 miliona stanovnika. Otišli smo na večeru, dočekao nas je okrugli sto koji se stalno okreće, a na sredini od pirinča i pasulja bile su napisane poruke na oba jezika - rekao je Nedić.
On je dodao da je svaki pedalj grada prekriven kamerama, a da na pešačkim prelazima vlada ogromna gužva, ali i disciplina.
- Na svakom aerodromu u Kini radite istu proveru, bez obzira što ste već dobili vizu. Veoma su osetljivi na punjače. U Pekingu se odjednom moja slika sa imenom pojavljuje, obezbeđenje mi otvara sve, nađu mi punjač u rokovniku. Čitava procedura je nastala, sve proveravaju - ispričao je Nedić.
Dodao je i zanimljiv detalj o tome kako je poneo nalepnicu Crvene zvezde:
- Nemate tamo zalepljene takve stvari po ulici. Ja sam je samo stavio i slikao se u majici, a onda sam je vratio da ne napravim neki prekršaj.
Antić: U Kini postoje staze samo za one koji kucaju na telefonima
Nemanja Antić govorio je o složenoj strukturi kineskog društva i ekonomskoj moći zemlje.
- Kinu čine na hiljadu naroda, a zanimljivo je što je Si Đinping uvek predstavlja kao naciju. Priča se hiljadu jezika koji nemaju veze jedan s drugim. Ako uđete u ekonomiju Kine, oni su najveća ekonomija u brutoparitetu kupovne moći, imaju odlične veze sa velikim silama. Što se tiče nas, oni nas ne zovu Srbija, već Evropa - istakao je Antić.
On je dodao da Kina ima odlične odnose i sa Karibima, Latinskom Amerikom i muslimanskim stanovništvom, a da itekako imaju interes da Americi bude dobro.
- Napravili su megadržavu, ali shvataju da ne treba insistirati na komunizmu kako ne bi sve izgubili - rekao je Antić.
Govorio je i o digitalizaciji:
- U Šangaju se voze brendovi automobila koji ovde uopšte ne postoje. Zgrade na krovu sakupljaju vodu, odatle je generišu. Kina je prva na svetu po broju novozasađenih zelenih površina. Tamo stotine miliona dece ne može da se odvoji od telefona. Uveli su tap track, pešačke staze gde idu samo kuckaši, ljudi koji stalno gledaju u telefon.
Bumbić: Plate mnogih radnika u Kini pale ispod minimalne zarade
Nenad Bumbić osvrnuo se na geopolitičke i društvene aspekte, fokusirajući se na reakcije svetskih sila nakon vojne parade u Kini.
- Najviše mi je žao Trampa, on pokušava da ima veliku paradu već u dva mandata. Nadam se da nije gledao ovo danas. To bi moglo da znači da će ponovo pokušati, a ostali problemi bi ostali zapostavljeni - rekao je on.
Podsetio je da je Kina imala politiku da šalje svoje ljude na Zapad i u SAD, sa rizikom da se mnogi neće vratiti, ali da su oni koji su se vratili mnogo doprineli.
- Iz našeg ugla imamo sliku o tome kako žive i rade. U poslednjem mesecu imali su štrajk u fabrikama u Kini, ali i u njihovom sektoru u Mađarskoj. Plate radnika pale su ispod nivoa minimalne zarade. Ona je ispala negde na 18 do 19 hiljada dinara. Ljudi ne mogu da žive od te sume, probali su da štrajkuju. U Šangaju je drugačije, dok negde imate dosta nehumane uslove kada pogledate radnike u fabrikama - istakao je Bumbić.
Radosavljević: Kinezi me zatekli pitanjem o ratu na Balkanu
Goran Radosavljević Guri rekao je da je odlazak u Kinu, gde je živeo čak nekoliko godine, bilo neverovatno iskustvo.
- Kada sam sleteo na aerodrom u Šangaju, video sam sve je procvetalo, a ja krenuo u zimskim stvarima. Upoznao sam par ljudi, pričali smo o svemu. Njih je interesovala Srbija, mene Kina. Iznajmio sam stan u zgradi koja je imala 2.000 stanovnika, a u celom kompleksu 8.000. Kinezi kolege pokušavali su malo da me uvedu u njihov svet - rekao je Guri.
Dodao je da policajci u Kini ne nose oružje, već samo radio-stanice.
- U to vreme bilo je 52 miliona policajaca. Mene su ispitivali o akcijama tokom rata na našim prostorima, a jedno pitanje me je zaledilo: "Kako izgleda procedura kada imate teroristu koji ima taoce?" Objasnio sam im, a jedan se javio i pitao: "A vi sa teroristima pregovarate?"
Govorio je i o banalnim situacijama koje opisuju njihov socijalni sistem:
- Svaki Kinez mora tri puta da jede. Neko siromašniji može da jede za par juana, ali mora da jede meso, mleko i pirinač.
Radosavljević je dodao i da je 2006. godine pao prvi sneg u Šangaju, ali da radijatori nisu radili.
- Njihovi prozori u tim zgradama ne dihtuju, oni smatraju da zmaj, kao njihov simbol, mora da se kreće. Zmaj ne označava životinju, nego taj vazduh koji se kreće.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
