Nakon smrdibuba, invazija bogomoljki u Beogradu: Struka otkriva zbog čega su insekti agresivni i zašto se baš sad pojavljuju
Malo, malo, pa u samom centru Beograda od ovog leta građani nailaze na bogomoljke, ulaze im čak i u stanove, viđaju ih učestalo, čak i po dve, tri na terasi! A nekada je bilo potpuno nezamislivo ugledati makar jednu. Smrdibube, čija najezda u naše stanove samo što nije krenula, postale su svakodnevnica, a komarci, utisak je, ovog leta kao da su bili nikad veći i agresivniji! Mnogi se pitaju šta se to čudno dešava sa insektima i da li je ovo naša nova normalnost, a odgovor na sva pitanja krije se u jednom meteorološkom fenomenu!
Klimatske promene, sve toplija leta i drastične promene vremena, neosporivo su povezane sa živim svetom. Ne samo da ljudi ove promene osećaju na svojoj koži, već i mnoge životinje i insekti.
Tako su se Beograđani ovog leta, pored intenzivnih tropskih talasa, često, i to u samom centru grada, susretali i sa bogomoljkama, koje je nekad bilo nezamislivo ugledati. Bilo ih je u kafićima, na prozorima, a kod nekih su dospele i u stanove.
Sve više bogomoljki zbog klime
Razlog njihovom sve češćem pojavljivanju u gradovima, kako je ranije navela dr Vesna Perić Mataruga iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", krije se u klimi.
Naime, dugi topli periodi tokom godine pogoduju širenju rasprostranjenja ovih insekata.
- Zbog toga se oni sve češće mogu naći u velikim gradovima kao toplotnim ostrvima, u kojima pronalaze hranu i zaklon - dodala je ona.
Kako je doktorka istakla, bogomoljke su potpuno bezopasne i izuzetno su korisni insekti, detaljnije o tome pogledajte u našoj odvojenoj vesti.
Inače, stručnjaci u više navrata pisali, da jun ovog leta, ne samo da je bio najtopliji, nego i najsušniji jun u Beogradu od 1888. godine kada su meteorolozi počeli da vode ovdašnju evidenciju o temperaturama.
Nije problem u letu, već u zimi
Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, problem nije toliko u vrelim letima, koliko u blagim zimama.
- Najveći problem je zima, izgubile smo totalno zime. Zima je glavni faktor za regulaciju biljnog i životinjskog sveta. Kada bismo imali minus 20 stepeni zimi u Beogradu, ponovo bi se vratio balans koji je nekad postajao. Populacija insekata bila bi manja - objašnjava Ristić.
Takođe, prema njegovim rečima, leta su se poslednjih godina produžila što sa sobom donosi i prisustvo insekata u našoj neposrednoj blizini i tokom septembra, pa i oktobra.
- Leto se produžilo skoro mesec dana za razliku do prethodnih 30, 40 godina. Na planeti se postižu rekordi u temperaturama, pogotovo na Balkanu. Polako postajemo suptropska, tropska klima, poput Grčke klime.
Česti insekti su naša "nova normalnost"
Po svemu sudeći, sve veća rasprostranjenost insekata u naseljenim područjima postaće naša "nova normalnost".
- Nažalost, to je naša nova normalnost, velike su fluktuacije i ptica, ali i ljudi. I jedni i drugi prenose insekte. Zatim južni vetrovi iz Sahare uz pesak donose i različite insekte, pa i semena biljaka - dodaje Ristić.
Šta sve pomaže širenju smrdibuba
Primer toga jeste velika najezda smrdibuba sa kojima poslednjih godina Beograđani neprestano vode borbu, pa i ovog leta. Ulaze u stanove i kuće, dok mnogima najviše smeta njihov specifičan miris koji ispuštaju.
Kako ističe Ristić, smrdibube su u Srbiju dospele devedesetih godina prošlog veka, uglavnom sa seobama ljudi, ali i uz pomoć vetrova.
U našoj zemlji postoje dve vrste smrdibuba - mramorna i etiopska zelena smrdibuba.
Profesor dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ranije je otkrio da je mramorna smrdibuba stigla iz jugoistočne Azije u Evropu gde je prvi put registrovana 2004 godine. Kod nas je pronađena 2016 godine, što ne znači da je nije bilo i ranije.
Kako je tada naveo profesor Tomanović, ova vrsta insekata stigla je u Evropu najverovatnije transportovanjem biljaka i odatle je počela da se razmnožava. Budući da je u pitanju tropska vrsta, mramorna smrdibuba voli toplotu pa je to razlog što je u našim krajevima prisutna upravo tokom leta.
S druge strane, etiopska zelena smrdibuba, koja je takođe poreklom iz Azije u Evropu je stigla nešto ranije, 90-ih godina prošlog veka, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre dvadesetak godina.
Smrdibube će uskoro, sa prvi hladnijim jesenjim danima, početi da se sele u naše stanove da prezime, evo kako da se "odbranite".
Promena klime uzrok sve više komaraca
Iako ekipe Sektora ekologije i unapređenja životne sredine u Beogradu redovno vrše suzbijanje odraslih komaraca uređajima sa zemlje, čini se da ih je ovog leta više nego ikad.
Osim onih bezazlenih, ovog leta u Srbiji su primećeni i komarci koje prenose bolest Zapadnog Nila, ali i čikungunja groznicu. Postoje dve vrste, koji su prenosioci čikungunja groznice - aedes aegypti i aedes albopictus.
Od početka godine do 10. avgusta, u Srbiji je registrovano 10 slučajeva obolelih od groznice Zapadnog Nila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) objasnio je u saopštenju da Evropu pogađaju duže i intenzivnije sezone bolesti koje prenose komarci.
Ova promena je pokrenuta klimatskim i ekološkim faktorima kao što su porast temperature, duža leta, blaže zime i promene u padavinama - problemi koji zajedno stvaraju povoljne uslove za napredovanje komaraca i prenošenje virusa - navodi ECDC.
Kurir.rs/ Blic
