Šta je moringa - biljka zbog koje je Fidel Kastro godinama izdržao život sa rakom pankreasa? Kubanci je kuju u zvezde, a mi je nemamo zbog samo jedne prepreke
Pored razlika u kulturi i medicinskim tradicijama, prirodni lekovi i biljni preparati i dalje se koriste širom sveta, a od velike pomoći mogu biti i tokom letnjih temperatura.
U emisiji "Ni 5 ni 6" govorilo se o tome kako visoke temperature, vlažnost vazduha, biljni preparati i tradicionalne medicine različitih zemalja utiču na zdravlje. Svoja iskustva i znanja podelili su prof. dr Momčilo Matić, nutricionista, pisac i istraživač, dr Vadim Karpanin, specijalista urologije, Zoran Vujović, zastupnik kubanske medicine, i Marko Stevanović, travar.
Šta je recept za olakšavanje tegoba tokom visokih temperatura?
Prof. dr Momčilo Matić govorio je o opasnostima koje nosi vrućina i visoka vlažnost:
- Ako imamo povišenu temperaturu, recimo 40 stepeni, a vlažnost u tom trenutku nije previše visoka, posle nekog vremena poveća se vlažnost i dolazi do udara na organizam. Naš hipotalamus, koji je glavni zadužen za regulisanje temperature u telu, on ne može da to savlada, onda dolazi do toga da se krvni sudovi šire, a vlažnost krvi se povećava. Onda dolazi kortizol kao posrednik stresa, on podiže insulin i adrenalin, tako dolazi do problema. Spas je da se rashlađujemo i da vodimo računa da ne dobijemo toplotni udar.
Marko Stevanović istakao je da nema univerzalnog recepta za olakšanje tegoba u vrućim danima, ali je izdvojio nekoliko biljaka koje mogu da pomognu:
- Visoke temperature pomešane su sa velikom količinom kiše, to ume da bude nepodnošljivo. Nema recepta koji je univerzalan. Postoje nekoliko biljaka protiv glavobolje, recimo kamilica ili nana. One smiruju organizam i mogu da se koriste u ovom periodu. Ipak, velika većina ljudi ne smatra da na ovu vrućinu treba da piju i vreo čaj. Sa naučne strane je dobro da koristimo tople napitke, onda se manje znojimo nego kada bismo popili litar hladne vode. Moram naglasiti i da se pomenutim čajevima ne umanjuje dejstvo ako se piju hladni.
Zastupnici kubanske i ruske medicine podelili svoja iskustva
Zoran Vujović govorio je o različitim navikama u svetu kada je u pitanju konzumiranje čajeva i posebno se osvrnuo na biljku moringu:
- Živeo sam u Iraku gde su temperature preko 40 stepeni, ali nema vlage. Posle dve godine sam počeo da živim u Indiji. U Indiji je obrnuto. U Iraku piju male čajeve, vrlo koncentrovane, i to svakog dana po nekoliko. U Indiji piju čajeve skoro ceo dan, verovatno su to i od Engleza naučili - ispričao je on, a potom objasnio značaj moringe:
- Kubanci su napravili institute gde rade kliničke studije za suplemente. Ne može narod nešto da pije ako to nisu instituti ispitali klinički. Oni tačno znaju dozu koja se preporučuje u tableti i kapsuli, tako imaju izvanredne suplemente. Nisam znao šta je moringa. U Bibliji sam našao, na četiri mesta se spominje drvo života. Ta biljka liči na naš bagrem, čak je i plod takav. U listu moringe su sve esencijalne kiseline. Fidel Kastro je pored svega ostalog što je dobijao kada je bolovao od tumora pankreasa, dobijao i moringu. Zahvaljujući njoj smatra se da je živeo sa njom još dosta godina. Imaju je Kinezi, Indusi, Afrikanci... Kod nas ne uspeva zbog klime.
Dr Vadim Karpanin predstavio je iskustva ruske medicine:
- Rusi više koriste medikamente nego čajeve, ali u njihovim apotekama ipak se može naći nešto što spada u tradicionalnu medicinu. Ja kao lekar urologije koristim više neke biljke protiv upala i mokraćnih puteva, to je ekstrakt brusnice koje koristimo i mi u Rusiji. A, na primer, ulje semena bundeve isto koristimo i mi i vi. Ja ne vidim neke velike razlike između ruskih lekara i srpskih lekara koje koriste iste medicamente tradicionalne medicine.
Naglasio je da je u Sibiru drugačija situacija.
- Tamo je hladno i lekari koriste biljke. Postoji tradicionalna sibirska medicina i sibirska fabrika koja izdaje svoju kolekciju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
