Atrakcija: U muzeju knjige Adligat najpopularniji eksponat je crtež slonice iz Tajlanda
U Muzeju knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat nalaze se predmeti i knjige iz 150 zemalja sveta. Često su to retkosti koje se ne mogu videti ni u tim zemljama; nekada sam ih sam donosio iz najudaljenijih krajeva sveta a nekada su ih ljudi poklanjali, čak lično donosili za muzej iz Indonezije, Japana, Etiopije... Najpopularniji eksponat u muzeju posvećen stranim zemljama je crtež koji je lično za muzej, što bi se reklo - glavom i bradom, bolje reći surlom - naslikala trogodišnja slonica Tang u Tajlandu.
Škole za slonove
U ovoj azijskoj zemlji slonovi su omiljene domaće životinje, ali se često koriste i za vuču na farmama. Od oko 4.000 slonova u Tajlandu, barem polovina su „domaće životinje“. Dakle, umesto da se mazite s psom ili mačkom, savetujem vam da uzmete jednog kućnog slonića!
Nije retkost videti ih na ulicama gradova zaglavljene u gustom saobraćajnom špicu kako čekaju na semaforu s vlasnikom na leđima, spokojnim Tajlanđaninom koji kao da je uzjahao živi soliter, pa s visine nadgleda okolinu. Nije sve jednostavno sa ovim divnim bićima: statistike su pre nekoliko decenija tvrdile da u proseku svaki slon šest puta poruši kuću (najčešće od pruća) svom domaćinu dok nauči kako da se ponaša. Da se to ne bi događalo, napravljene su slonovske škole.
Moglo bi se reći da tek rođeno slonče odmah s drugovima kreće u obdanište, da bi kasnije završilo osnovnu školu - posebnu instituciju u kojoj životinje obučavaju kako da slušaju svog gospodara i kako da se ponašaju u saobraćaju. Kada savladaju osnovne veštine, slonovi prelaze kod drugih trenera koji ih obučavaju kompleksnijim veštinama, u svojevrsnu „srednju školu“ za slonove. Tu već dolazi do izražaja individualni slonovski talenat. Testira se koji je slon za šta talentovan. Muzikalni slonići se obučavaju da sviraju muzičke instrumente, a za najtalentovanije se smatraju oni koju surlom nauče da koriste četkicu i boje i tako slikaju prava umetnička dela.
Postavlja se etičko pitanje korišćenja ovih životinja kao turističke atrakcije, pa je sve veći broj „kampova“ koji se bave spasavanjem napuštenih ili povređenih slonova, a finansiraju se prodajom životinjskih umetničkih dela. U jednom takvom kampu sam boravio pre nekoliko godina na severu Tajlanda. Naručio sam umetnički rad mlade umetnice slonice Tang, koja je preda mnom nacrtala autoportret s cvetićima iza ušiju i jahačem iznad njene glave. Nisam tad mogao da pretpostavim da će to postati jedna od najvećih atrakcija u stranoj zbirci Muzeja knjige i putovanja.
Prave papir od izmeta
Međutim, ko želi da usvoji slonića, naići će na više problema, čak i kada je uspešno završio škole i ume da se ponaša u kući, a svom vlasniku povremeno nešto i odsvira ili naslika. Ozbiljan problem su ogromne količine izmeta. Slon je vegetarijanac, izmet ne smrdi, zgodan je kao đubrivo, ali šta da rade oni koji sa slonićima žive u gradu? Izmet je pun celuloze i pogodan za proizvodnju papira. Svaka tajlandska domaćinska kuća sa slonićem u vlasništvu ima i priručnu skalameriju koja slonov izmet pretvara u papir. Od toga se pravi sve što se može zamisliti: od toalet-papira do svezaka za pisanje, ali se od tog papira prave i foto-albumi, notesi i na njemu se štampaju knjige. Tokom jedne od mojih poseta Tajlandu nabavio sam jednu takvu knjigu s brojnim ilustracijama, koje su, naravno, naslikali slonići i ona je prikazana zajedno s foto-albumom od istog materijala u stalnoj postavci Muzeja knjige i putovanja.
Tako su tajlandski slonići postali stalno prisutni u beogradskom muzeju, omiljeni medu najmlađim posetiocima, i prava senzacija o kojoj je izveštavao BBC i bezbrojni drugi mediji. U Adligatu ima mnogo vrednijih eksponata, ali crtež slonice Tang i knjiga na hartiji od slonovog izmeta svakako su među najpopularnijim.
