Proverite da li je vaš grad na mapi rizičnog područja! Serija naglih zemljotresa Srbiju stavila u neizvesnost, a geolog otkriva da nema mesta opuštanju
Srbija je proteklih dana bila pogođena serijom zemljotresa. Najpre je potres magnitude 4,2 stepena pogodio region Golije u petak, a tlo se zatreslo sve do Beograda. Dan kasnije zabeležen je novi potres kod Kuršumlije, a juče je Sjenica ponovo bila epicentar manjih podrhtavanja.
Da li smo ušli u period učestalijih seizmičkih aktivnosti, kao i da li nas očekuju novi potresi, pitanja su na koja su dali odgovor gosti jutarnjeg programa Kurir televizije "Redakcija", Ivan Ristić i geolog prof. dr Dragan Milovanović.
Prostor na kojem se u Srbiji mogu očekivati zemljotresi, Milovanović je pokazao i na mapi. Plavom i zelenom bojom označena su najkritičnija područja.
- Plavom bojom obojena je jedna zona, od Beograda, pa dole Ibarskom magistralom, sve ka Kosovu i Metohiji. Na tom prostoru javljaju se stene koje su došle iz najvećih dubina, taj tetis se zatvorio. Druga zona obeležena zelenom bojom ide preko Zlatibora ka Bosni i Hercegovini. To su rizična područja. Kod Sjenice nalazi se veliki rased, a većina geologa smatra da je došlo do oslobađanja energije i zemljotresa baš tu.
Kako je istakao, Evropa je na seizmološkoj karti u senci događaja, ali dovoljno da se potresi osete.
- Kada se promeni vreme, nama žigne. Time se geološki opravdava prisustvo zemljotresa na ovom prostoru. Manjeg su intenziteta, uzrokuju manju štetu i manji broj ljudskih žrtava - kaže Milovanović.
Milovanović kaže i da na prostoru Srbije nije realno očekivati zemljotres jači od 6 stepena Rihterove skale.
Ristić je podsetio na period 60-ih godina prošlog veka i razarajući zemljotres u Skoplju. Veliki broj žrtava tada je izazavan nepravilnom posleratnom gradnjom, a Ristić napominje da je važno učiti iz takvih grešaka.
- Od 60-ih godina raste broj zemljotresa, očigledno je da dosta geotermalne energije dolazi do površine naše zemlje i izaziva podrhtavanje ploča. Moramo da se trudimo da odolimo zemljotresima, što dobrom gradnjom možemo da postignemo. Jesen i proleće budu trusniji. Leti se cela situacija smiri.
Potrebno je da dođe do saranje svih naučnika, napominje Ristić, a sve u cilju brze i adekvatne reakcije tokom naglih potresa.
- Sve je povezano, ne možemo gledati zemlju samo na nivou ploče, moramo i ono što se dešava ispod. Postoji detekcija, ali još uvek nismo sigurni da li je potrebno najaviti ih. Poruku o potresima dobijate nekoliko sekundi nakon zemljotresa, a ako ste blizu epicentra, bolje je izaći.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
