Istraživanje u Srbiji pokazalo tačnost veštačke inteligencije u medicini: Sukob mišljenja dva doktora u studiju Kurir televizije
Veštačka inteligencija menja čitav svet, ušla je u sve pore društva. Veštačka inteligencija menja i medicinu, odnosno zdravstvenu zaštitu. Koliko se možemo osloniti na resurse veštačke inteligencije, kako iskoristiti njene prednosti, a izbeći izazove.
Gosti "Pulsa Srbije" na Kurir televiziji koji su pričali o doprinosu AI u svetu medicine bili su prof. dr Đuro Koruga, stručnjak iz oblasti nanotehnologije i biomedicine i dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula.
Šta veštačka inteligencija nudi
Koruga je pričao o istraživanjima koja su vršii:
- Sigurno je da primena veštačke inteligencije, onakva kakva je danas, ima svoj doprinos lekarima oko donošenja određenih odluka, ali je završna reč lekara. Mi smo radili određena istraživanja i došli smo do toga da sa veštačkom inteligencijom možete stići do 97% tačnosti. To znači da onih tri procenata ipak ostaju doktoru. Prednost veštačke inteligencije je što može da obrađuje podatke koje uzimamo, to radi mnogo brže i samim tim može da uoči neke elemente koje doktor ne može na prvu.
Stojanović je prokomentarisao tezu Koruge da je veštačka inteligencija tačna u 97 procenata:
- Doktor kaže 97 odsto, puno je to. To je mnogo visok procenat i kada bi to bilo toliko, onda bi doktor rekao samo da ili ne. Izneću svoj stav sa dozom rezerve jer čitav život nisam čovek koji radi imaginarnu priču, već sam na liniji, oči u oči sa pacijentom. Ja verujem u stare metode lečenja, dakle morate da vidite doktora, da vam kaže dobar dan i kako ste i da se stekne međusobno poverenje. Mi imamo problem sa pacijentima, a to nije samo u Srbiji, pa je samim tim teško pacijenta privoliti da dođe na pregled. Svi se mi plašimo doktora, pre ćemo da odemo na lepo letovanje ili se posvetiti automobilu, ljubimcu, otići na lepu večeru, a kod lekara ćemo kada zagusti. Ja bih da napravimo tu inteligenciju koja će kroz bazu podataka brže da ustanovi dijagnozu, ali tu dijagnozu da stavimo sa tri tačke, pa da doktor to potvrdi.
Stojanović je nastavio sa sumiranjem stava oko veštačke inteligencije u svetu medicine:
- Ukoliko veštačku inteligenciju budemo shvatili zdravo za gotovo, ako pacijent ne dođe kod doktora, a svi će gledati da to bude zadnja distanca, onda ćemo imati problem kada ta inteligencija pogreši. Ako će emisiju da vodi robot, a neće voditelj, ko će da gleda tu televiziju, pa niko. Prvo je da vidite zgodnu voditeljku, a onda njen osmeh, a robot ne može da se nasmeje.
Trend je da je gugl poput ličnog lekara
Koruga je komentarisao to što mnogi simptome svog stanja prvo gledaju na Guglu:
- To je opasnost jer se tamo nalaze razne informacije, a onaj ko traži nema dovoljno znanja jer da ima on bi na drugi način to rešavao. Na internetu postoji mnogo pogrešnih informacija, pa se ljudi samoinicijativno pogrešno leče. To je zaista opasnost. Svaki pametan čovek će koristiti i jedno i drugo jer na osnovu odgovarajućih podataka možete da vidite dijagnozu stanja. Bili smo u Indiji i tamo je došlo 10.000 pacijenata vezano za kancer, to su najrazličitiji slučajevi, pa su morali da naprave tiražu, ne znaju koga će pre gledati, i u tom slučaju veštačka inteligencija je veoma korisna kako bi napravila selekciju tih slučajeva. Tako će lekari prvo da zbrinu one koji već imaju kancer u određenoj fazi. Tako da u tom segmentu ima mnogo koristi od nje.
Koruga tvrdi da se zdravlje najbolje čuvanje znanjem:
- Ako imate odgovarajuća saznanja i znate kako da se sačuvate, onda je to preventiva, a preventiva je daleko važnija od bilo čega. Naša greška je što se malo ljudi drži preventive, pre će se popraviti auto, nego da se ode kod lekara za naš zdravstveni problem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
KOLIKO SE ODSTO LJUDI PRIDRŽAVA SAVETU LEKARA: