Humanitarac Marko Nikolić otputovao u Keniju iz ovog plemenitog razloga! Zahvalni pogledi dece slamaju srca: "Uskoro ćemo doneti život za 400 nevinih duša"!
Poznati humanitarac iz Vranja Marko Nikolić otputovao je u Keniju kako bi u mestu Tsunza i Lutsangani izgradio nove bunare i pomogao meštanima, pre svega deci, koji tamo žive u teškim uslovima!
Marko vredno radi na izgradnji bunara, a najveća satisfakcija su mu osmesi najmlađih meštana sela.
- Nastavljamo sa izgradnjom bunara. Bunare gradimo u mestu Tsunza i Lutsangani. Izgradićemo dva bunara. Gradili smo u Ugandi a sada u Keniji. Uskoro ćemo doneti život za preko 300-400 nevinih duša. A to znači da će mališani dobiti čistu vodu za piće. Inače bunar nije samo rupa, potrebne su finansije za cement, ciglu, pumpu filter i sve ostalo. Ljubav će spasiti svet. Idemo dalje - napisao je Marko na mrežama.
On za decu iz Kenije sprema i obroke.
- Danas sam spremao hranu za divnu dečicu iz Kenije. Svaka kašika, svaka kap vode, svako zrno hrane nosilo je u sebi ljubav, brigu i poruku da nisu sami. Dok sam mešao lonac, gledao sam njihova lica - oči koje sjaje i srca koja kucaju uprkos gladi i bolu. Nije to bila samo hrana. To je bio trenutak u kojem se spajaju humanost i smisao postojanja. Kad detetu pružiš tanjir hrane i vidiš osmeh koji briše danima skupljane suze - shvatiš da nema veće pobede na ovom svetu. Jer hraniti dete znači hraniti budućnost, a svaki osmeh koji sam video danas, za mene je postao najdragocenija nagrada života - dodao je on.
Nikolić je ranije za Kurir rekao da će ovo biti jedna velika misija i dug put.
- Ne idem u Afriku zbog sebe, ne idem da bih bio viđen, već da bih bio glas onih koji nemaju glas, ruka onih koji nemaju snagu i nada onih koji su ostali bez nade. Deca u Africi danas nemaju osnovno - čašu čiste vode i komad hleba. Dok mi svakodnevno živimo u izobilju, tamo negde, hiljade malih srca biju bitku za svaki gutljaj i zalogaj - rekao je Nikolić za Kurir dodajući da je njegova misija jasna i nepokolebljiva.
- Moja misija je izgraditi bunare za vodu, doneti život u pustinju, i nahraniti što je više moguće gladnih usta. Jer svako dete zaslužuje da raste bez straha od žeđi i gladi. Znam da ovo neće biti lako. Znam da ću ostaviti deo sebe na afričkom tlu. Ali znam i da svaki bunar znači život. Svaki obrok znači osmeh. A svaki osmeh deteta vredniji je od svih prepreka, umora i suza - zaključio je.
