Ovo su znaci da neko razmišlja o samoubistvu! Psiholog na Kurir televiziji o tome kako možemo pomoći čoveku koji ima suicidne misli
Svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo, što je više od 700 hiljada ljudi na godišnjem nivou. U našoj zemlji je tokom prošle godine oko 700 osoba sebi oduzelo život, a najugroženiji su mladi od 15 do 35 godina, kao i stariji od 75.
Povodom Svetskog dana prevencije samoubistva, proveravali smo koji su najčešći uzroci i kakvu ulogu u prevenciji igraju razgovori, empatija, ali i stručna pomoć.
Koliko puta ste rekli sve je u redu, a da zapravo nije bilo? Iza četiri zida u tišini svog doma mnogi vode borbe koje niko ne vidi. Na licu osmeh, a u duši osećaj tuge, usamljenosti i beznađa i suicidne misli kao jedini izlaz. Samoubistvo spada među vodeće uzroke smrti mladih ljudi između 15 i 29 godina. Uprkos zabrinjavajućim brojkama, o ovoj temi se i dalje nedovoljno govori. Svetski dan prevencije samoubistva ima za cilj podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja, ali i stvaranja društva koje ume da sasluša, da razume i da podrži.
O ovoj temi govorila je psiholog Snežana Anđelić za Kurir televiziju:
Najčešći razlozi zbog kojih ljudi pomišljaju na čin samoubistva
- Često su to već ljudi koji su ušli u duboku depresiju. Mogu da budu razne životne krize, gubici nekih voljenih, važnih osoba, nemogućnost podnošenja nekih teških traumatskih iskustava i prosto ljudi ne mogu da se nose sami. Sad mi sve dublje zalazimo u to da postajemo individualističko društvo u smislu da ti mladi ljudi ne dobijaju dovoljno podrške i da nema sistema podrške od strane porodice i ja mislim da veliki doprinos tom stanju daje i sama usamljenost, to jest da moraju kroz krize da prolaze sami.
Anđelić objašnjava kako možemo da prepoznamo da neko potencijalno ima suicidne misli bez da nam to jasno kaže i na koji način možemo tim ljudima da pomognemo:
- Čim primetite da se neka osoba jako povlači u sebe, da ima simptome poput nesanice ili previše spava ili ne spava, ne jede ili previše jede, onako postaje nekako nekomunikativna, ne ulazi u odnose sa drugima, osećate da neko nosi skobu, a onda nije loše se zapitati a šta se sa tobom dešava i da komuniciramo kad to prepoznamo, a ne da mislimo da je sve to neka faza, pogotovo kod mladih ljudi. Skloni smo da kažemo "a to je neki pubertet, biće to sve okej". Neće uvek biti okej - kaže Anđelić i dodaje:
- Jako je bitno da im ponudimo pomoć i podršku, da pitamo mlade ljude šta se dešava. Posebno ako vam neko kaže onu čuvenu rečenicu "ne želim da živim, ne želim da postojim, najviše bih voleo da nestanem, volela bih da me nema". To su već neki znaci koji ukazuju na opasnost i jako je bitno da to ozbiljno shvatimo. I da ponudimo sebe da pričamo sa tom osobom kad vidimo da ne možemo sami da ohrabrimo nekoga da potraži stručnu pomoć. Jer nije lako nositi se sa depresijom, nije lako nositi se sa tom teskobom, prazninom, beznađem i bespomoćnošću.
Nismo spremni da saslušamo nekoga ko je u problemu
- Nismo uvek spremni da čujemo nečiji iskren odgovor na pitanje "kako si". To se dešava iz više razloga. Jedan je to što ne znamo onda šta ćemo s tim šta smo čuli, ne znamo kako da se nosimo s tim, ne znamo kako da pomognemo osobi. A često i oni koje pitamo ne žele da nam iskreno i autentično kažu jer ne veruju da mi možemo to da podnesemo. Ne veruju da mi možemo da se nosimo s tim. Tako da deca često roditelje štite od svojih emocija i ne žele da im iskreno kažu šta osećaju, jer pokušavaju svoje roditelje da spasu od svojih emocija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
