Neverovatna životna priča našeg istoričara: Rođen sam s 900 g, odmah imao šlogove i infarkt, dali mi injekciju u srce! Stric Dobrica Ćosić potegao veze u SFRJ!
Znate ga kao genijalca, čuvenog pobednika još čuvenije "Kviskoteke", istoričara i političara... A ne znate da je jedva živ rođen, da nije vagao ni kilogram kada se rodio, da je odmah imao seriju šlogova i srčani udar... I uprkos svemu tome - uspeo! Najpre da preživi. A to čudo od pre 60 godina duguje i srećnoj okolnosti da mu je Dobrica Ćosić bio stric, pa je cela SFRJ prevrnuta da se za biberče Predraga nađe najbolji inkubator! Ovo je nestvarna životna priča Predraga J. Markovića!
Kad je ovog 6. septembra slavio 60. rođendan, ćerka mu Miona, naša poznata glumica, čestitajući mu jubilarac, objavila je da je njen tata rođen sa 800 grama i u šestom mesecu trudnoće. Istina je uistinu vrlo blizu, meri se u nešto malo grama i dana razlike.
- Zapravo, mama me je rodila na samom početku sedmog meseca u GAK Višegradska, imao sam oko 900 grama. Pošto sam davao slabe znake života, rekli su joj: "Mlada si ženica, imaćeš još dece." U to vreme uglavnom nije bilo spasa za decu lakšu od kilograma. Zatvorila se u lekarsku sobu i tražila da me donesu, nije mrdala dok me ne vidi - kaže za Kurir Marković, te uz osmeh dodaje:
- Kao i svaka beba, po rođenju sam malo i izgubio na težini, pa sam se potom ubucio na 950 grama.
Imenu Predrag kumovao je čuveni stručnjak za poremećaje govora prof. dr Cvetko Brajović, po kome danas nosi naziv Zavod za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju. Za porodilju Milku i njenog sinčića veoma se zainteresovao ovaj poznati lekar.
- Rekao joj je: "Ovaj dečak će se zvati Predrag jer se majka tako bori za njega" - ističe istoričar.
A glavna bitka za život otpisanog dobijena je zahvaljujući činjenici da mu je otac Jovan rođen u Milutinovcu kraj Trstenika. Selu na nekoliko kilometra od Velike Drenove, gde je Jovanu rođen brat od tetke, a on je ni manje ni više nego Dobrica Ćosić.
- Najveću ulogu u spasavanju biberčeta Predraga odigrao je Dobrica Ćosić. On je potegao sve moguće veze da odnekud donesu najbolji inkubator. Po priči, doteran je iz Zagreba. I opet sam imao sreće - em Dobrica Ćosić, em još nije postao disident - opet će osmeh, pa ozbiljno:
- Ćosić je bio značajna figura u našoj kući. Kod strica Dobrice su me prvo vodili da se pohvale kad imam dobre ocene ili kad postignem neki uspeh. A kasnije, kad sam se i sam družio s njim, uticao je na najvažnije odluke u mom životu.
U inkubatoru je proveo nekoliko meseci.
- Imao sam moždane udare i jedan srčani. Tada su mi dali i injekciju u srce. A tek su se iznenadili kada se pojavila moja majka, koja je sanjala da nešto nije u redu i peške došla iz barake u Šumicama do Instituta za neonatologiju - kazuje.
Dr Katarina Lazić
I danas je moguća cerebralna paraliza, kašnjenje u razvoju govora...
Iako je za 60 godina, koliko je prošlo od Markovićevog rođenja, medicina nemerljivo napredovala, pa je sada preživljavanje beba rođenih između 28. i 32. gestacijske nedelje iliti u sedmom mesecu u opremljenim centrima i 90-95%, teške komplikacije su i dalje vrlo moguće.
- Kod dece rođene u sedmom mesecu najizraženija je nezrelost respiratornog sistema, zbog nedovoljne produkcije surfaktanta u plućima, što dovodi do povećanog rizika od respiratornog distres sindroma. Centralni nervni sistem je takođe nezreo, što može usloviti pojavu apnea (prekide u disanju) i poteškoće u termoregulaciji. Osim toga, zbog nezrelosti i osetljivosti krvnih sudova mozga, postoji povećan rizik od intraventrikularnih hemoragija (krvarenja u mozgu). Takođe, imuni sistem je nedovoljno razvijen, pa su infekcije česte. Nezrelost gastrointestinalnog trakta otežava oralnu ishranu i zahteva hranjenje putem sonde, a često i parenteralnu enteralnu ishranu - objašnjava za Kurir dr Katarina Lazić iz Instituta za neonatologiju.
Boravak u inkubatoru i na odeljenju intenzivne nege traje u proseku od nekoliko nedelja do dva meseca, odnosno do postizanja stabilnog samostalnog disanja, uspešnog oralnog hranjenja i zadovoljavajuće telesne mase.
- Iako veliki broj dece rođene u ovom periodu, zahvaljujući adekvatnoj nezi, dostiže uredan neuropsihomotorni razvoj, moguće su i posledice: retinopatija prematurusa (zbog nepravilnog razvoja krvnih sudova mrežnjače), oštećenje sluha, bronhopulmonalna displazija i povećana sklonost respiratornim infekcijama, neurološke sekvele poput kašnjenja u razvoju motorike i govora, a u težim slučajevima cerebralna paraliza - ističe dr Lazić i dodaje da dugoročna prognoza zavisi od stepena prematuriteta, prisustva komorbiditeta i kvaliteta pružene neonatološke i postnatalne zaštite.
Da, rođen je u baraci, i to praktično usred Beograda.
- Porodica moje majke, koja je došla sa Kosova, živela je u nekoj divljoj gradnji na trasi budućeg auto-puta Beograd-Niš. Njih 15 je živelo u jednoj sobi, a moja majka, otac i sestra Danica baškarili su se u drugoj, što je lepo opisala moja mlađa sestra Milena Marković u knjizi "Deca" - kazuje narodni poslanik i direktor Instituta za savremenu istoriju, pa nastavlja:
- Od moždanog udara mi se oduzela desna strana tela. Detinjstvo, sate i sate sam proveo u vežbama. Pre vežbi sam doručkovao rol viršle i jogurt sa doktorom Brajovićem, koji je tada već rukovodio Zavodom za poremećaje govora - seća se, te veli:
- Rano sam počeo da čitam i mudrujem. U obdaništu sam mudrovao sa danas profesorom Aleksandrom Prnjatom. Od tada mudrujemo čak 55 godina.
U osvit raspada zajedničke nam države te '90, Marković, tada student istorije, postaće megazvezda Jugoslavije - pobediće u čuvenoj zagrebačkoj "Kviskoteci". Onoj uz koju smo rasli i s nestrpljenjem je čekali. I to ni manje ni više nego će u finalu potući zeta Aleksandra Saljnikova, koji ga je i prijavio za kviz. Dva puta će Marković, pre nego što pobedi, fascinirati Jugu. Najpre postavlja rekord kviza po osvojenim bodovima - 191. A potom i obara sopstveni rekord, te prelazi fantastične dve stotine - 204!
- Nekako sam znao šta autor kviza Lazo Goluža misli. Čim je kretalo pitanje, znao sam odgovor - skromno će danas čovek koji nije ni stigao da uživa u popularnosti u onolikoj državi jer je odmah otišao na nagradna putovanja u Britaniju i SAD. Kad se vratio, već su sve druge muke morile - rat je bio na pragu.
A onaj otpisani će krenuti dalje. I dogurati daleko.
- Valjda treba da zaslužim toliku sreću u životu koja mi je darovana - reći će.
I kad pročitate samo ono o 900 grama i to te '65, upitani može li da preživi, pa i da živi život punim plućima i briljantnog uma, sigurno biste rekli da nema šanse.
- Nažalost, krivo - kao da čujem reči legendarnog Olivera Mlakara iz "Kviskoteke" za netačan odgovor, koji je ovoga puta na radost kriv.
