Majka bez reči ostavila 4 dece, beba još sisala! Pre mesec dana joj se gubi svaki trag, muž Almir u očaju: Deca se bude noću, zovu je, lažem ih da je u bolnici!

U tišini kuće u Mramoru kod Tuzle, svakodnevno odjekuje isto pitanje: "Babo, kada će doći mama?". Najmlađe dete, beba od godinu dana, kad ogladni ili kad bi da zaspi, plače: "Mama, mama...". Stariji, petogodišnji dečak, se bude usred noći i pita koliko je sati, nadajući se da će baš tada majka zakoračiti kroz vrata. Ali nje nema. 

- Samo da mi hoće napisati poruku, da znam da je živa - kaže Almir za youtube kanal Dijana Hodžić.

A tog dana sve je bilo uobičajeno. Ustala je ujutro u 6 sati i stavila kafu.

- Popili smo na balkonu kafu kada se ona požali na ženske bolesti. Viče: "Moram se javiti doktoru". U 7.30 sati je izašla iz kuće. "Sad ću se ja vratiti", reče. Otišla je kod doktora. Dobila je uput za Gradinu. Rekla mi je da će doći do 11 sati. U 11 sati, ja joj napišem poruku: "Dete plače za tobom, gladno je", a ona meni odgovara: "Nisam sama. Ima puno naroda. Dosadan si previše. Ajde ćao!". I od te poruke ona je blokirala telefon - objašnjava Almir, koji je, kada je video da je nema dugo, počeo da je traži.

Obišao je dom zdravlja, shvatio da je tu bila, ali u bolnici u Gradini - nije. Ni njeni roditelji ni porodica ne znaju ništa o njoj. Nestala je bez taga.

Međutim, ovo, nažalost, nije prvi put.

- Već se to desilo. Ostavila je decu u kući i otišla - priča on.

Supruga se, međutim, posle izvesnog vremena vratila. Kaže da je nije ništa pitao, zbog dece je bio srećan što je tu.

I sad, kada je ponovo otišla, najviše brine zbog dece.

Dok ih umiruje izmišljenim pričama da je majka "u bolnici", on zna da mališani shvataju više nego što pokazuju.

- Deci lažem, rekao sam otišla mama doktoru i ostala u bolnici. Ali oni čekaju, pitaju kada će doći, bude se noću, čekaju nju - priča tiho.

Beba, još uvek vezana za majku, zahteva neprestanu pažnju. Almir ga ne sme ni na trenutak ostaviti samog. Ni do kupatila ne može da ode, a da starijeg sina ne zamoli da pazi na brata.

Težak život

Almir je, inače, invalid druge kategorije, sa ranijim povredama i bolestima, ali nikada se nije libio rada. Radio je najteže poslove, često za dnevnicu. Danas ni to ne može.

- Narod me zove, ima posla, ali ja ne mogu nigde. Troje dece se može snaći, ali bebu ne mogu da ostavim ni sekunde - objašnjava.

Novca nema. Ono malo što je zaradio, dao je supruzi tog jutra kad je otišla.

Komšije mu povremeno donesu nešto hrane, poneko pelene. On kuva ono što zna - špagete, makarone, supu.

Za bebu pravi mleko kako ume, iako često greši jer, kako kaže, "ne znam ja, nisam naučen“.

Ni krov nad glavom nije siguran. Porodica živi u kući koju im je komšija dao na korišćenje. Plaćaju samo struju i vodu, ali kuća ide u prodaju.

"Može mi sutra zazvoniti telefon da se pokupimo i izađemo. A gde ću sa četvoro dece?", pita se.

Mnoge komšije su takođe potresene sudbinom Almira i njegove dece. Oni tvrde da nasilja nije bilo.

- Sve je bilo normalno, slagali su se, nije bilo ni galame ni svađe. Zato je i šok veći - ispričala je rođaka Edita Avdić.

"Meni je najbitnije da izvedem decu na pravi put. To mi je največa želja"!, kaže Almir.

(Kurir.rs/You tube Dijana Hodžić)