Da li je genetika presudna za gojaznost kod dece? Doktori upozoravaju: Povišeni kilogrami postaju bolest 21. veka, a sve kreće od roditelja
U vremenu kada hrane ima na pretek, sve više dece pati od posledica loše ishrane. Gojaznost, hronični umor, slab imunitet i rani dijabetes tipa 2 postaju svakodnevica, a brojke upozoravaju da je pred nama generacija sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima.
O ovoj temi govorili su gosti emisije "Puls Srbije" Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i dr Saša Milićević, pedijatar.
Problem savremenog života i gojaznosti
Stanišić pojašnjava da genetski faktor nije odlučujući kod povišene telesne mase:
- Mnogi okrivljuju roditelje zbog gojaznosti dece, ali i okrivljuju decu u kasnijem uzrastu. Tako se vrši na njih pritisak. Pod tim pritiskom ta deca mogu da odustanu od bilo kakvih napora da regulišu svoju telesnu masu ili prosto da krenu da pružaju otpor. Treba da se suočimo sa tim da se to dešava širom svetom, naročito u razvijenim zemljama. U Rusiji sam primetila da su porcije neuobičajeno male za razliku od naših. Ta dostupnost prerađene visoko kalorične hrane sa nedostatkom vremena dovodi do toga - kaže Stanišić i dodaje:
- Imate pekare i prodavnice brze hrane, automate u školama, na svake dve nedelje imate rođendane na kojima se služi tona slatkiša. Kako da odvojimo dete od okoline? Navike u ishrani roditelja su takođe presudne. Vrlo je retko je genetski faktor odlučujući do te mere da bude dete gojazno, postoji predispozicija jer je neko krupniji nego ne, ali to je sve slab argument jer znamo kakva je situacija bila pre 30ak godina. Promenilo se to, što je sada hrana na svakom ćošku. Na kraju sve to tiho dovede do toga da su nam deca gojazna. Svi upiru prste u roditelji, koji očigledno i ne mogu sami da se bore protiv gojaznosti.
Gojaznost = bolest
- Mi veoma često viđamo gojaznu decu. Međutim oni su kandidati za dijabetes, hipertenziju, da ima problema sa polnim žlezdama. Čak ima i veću sklonost ka nekim malignim bolestima: karcinom debelog creva, dojke. U antičko vreme to je bio znak standarda, ko je debeo on ništa ne radi i ima šta da jede. U današnje vreme su mršavi oni ljudi koji imaju dobar standard jer jedu kvalitetno. Dečija populacija je naročito tu osetljiva - kaže Milićević i dodaje:
- Onako kako ga sada gradimo i kakvo telo pravimo svom detetu, takav će i biti. To nije tako lako sprovesti, gojaznozst je bolest. Veoma je važno da deca budu zdrava i da utičemo na neke bolesti na koje možemo. Moramo deci da dajemo kvalitetnu hranu sa ponekim izuzetkom neke nezdrave, odnosno slatkiša ili sličnih prerađevina. Mi danas nemamo vremena ni za šta. Mi ni ne žvaćemo više kako treba, jer nemamo vremena. Trebamo dobro sažvakati jer olakšamo želudcu varenje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
