Pojedine Srpkinje i dalje veruju u mitove o kontracepciji i odlažu rađanje: Ove metode stvarno štite i utiču na zdravlje
Svetski dan kontracepcije, koji se obeležava svake godine 26. septembra, ima za cilj da istakne važnost informisanog i odgovornog pristupa seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Pokrenuta 2007. godine, ova globalna kampanja promoviše dostupnost različitih metoda kontracepcije i osnaživanje pojedinaca posebno mladih da donose odluke zasnovane na znanju, bez pritiska i zabluda.
- Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece, da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Svetska zdravstvena organizacija se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije - saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Globalni napredak, ali i dalje velike razlike
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas 874 miliona žena širom sveta koristi savremene metode kontracepcije, što je gotovo dvostruko više nego 1990. godine. Ipak, čak 164 miliona žena koje žele da odlože ili izbegnu trudnoću i dalje ne koriste nijednu kontraceptivnu metodu. Uglavnom su to mlađe žene, upotreba kontracepcije najviša je među ženama od 25 do 44 godine, a najniža među ženama mlađim od 25.
- Korišćenje kontracepcije sa jedne strane osnažuje žene doprinoseći njihovom boljem socijalno-ekonomskom statusu i blagostanju, jer omogućava ženama da nastave školovanje i da se zaposle, dok sa druge strane pozitivno utiče na njihovo celokupno zdravlje i blagostanje. Zdravstveni benefiti u korišćenju kontracepcije se ogledaju u smanjenju rizika po zdravlje povezanih sa prekidom neželjenih trudnoća, kao i u smanjenju rizika od preeklampsije i nastanaka karcinoma endometrijuma, jajnika i grlića materice koji su povezani sa visokorizičnim trudnoćama - navodi Institut i dodaje:
- Takođe, korišćenje kontracepcije protektivno deluje na pojavu depresivnih simptoma i simptoma anksioznosti kod žena sa već postojećim mentalnim poremećajima, poboljšava stanje anemije i menstrualnog zdravlja, što se dovodi u vezu sa smanjenjem veličine leomioma, disfunkcionalnog krvarenja i bola povezanog sa endometriozom.
Savremene metode kontracepcije obuhvataju
- kombinovanu hormonsku kontracepciju (tablete, flasteri, vaginalni prsten i depo injekcija)
- progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo injekcija i implanata)
- intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom)
- barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa)ž
- spermicide
- voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju
Tradicionalni metodi kontracepcije
- apstinencija
- metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi)
- metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) i metod laktacione amenoreje
Situacija u Srbiji
U Srbiji i dalje dominiraju tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti česta su suočavanja sa neželjenom trudnoćom i pribegavanje indukovanom abortusu. Prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva, savremene metode koristi oko 40,4 odsto seksualno aktivnih žena uzrasta 15-49 godina. Ipak, ovaj procenat je značajno niži kod žena sa nižim obrazovanjem i iz socijalno ugroženih domaćinstava, dok je među udatim ženama i onima koje žive u vanbračnoj zajednici još manji svega 34,8 odsto. Tradicionalne metode koristi 17,1 odsto žena.
- U literaturi se kao najčešći razlozi za nekorišćenje savremenih metoda kontracepcije navode zabrinutost zbog neželjenih efekata i zablude o dugoročnim efektima na plodnost. Nekim ženama može biti zabranjeno da koriste kontracepciju od strane muža, partnera ili rodbine, neke mogu da se osećaju stigmatizovano zbog toga što žele da koriste kontracepciju, a neke ne znaju za kontracepciju, ne mogu da joj pristupe ili ne mogu da je priušte - navodi se u saopštenju:
- Sa druge strane, rizično seksualno ponašanje među mladima je konstantno prisutno. Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji, nešto manje od dve trećine učenika I razreda srednje škole koji su stupili u seksualne odnose koristilo je kondom (64,5 osto), dok je 13,2 odsto kao metod zaštite prilikom poslednjeg odnosa koristilo pilule za kontracepciju.
Uporedo sa niskom upotrebom savremenih metoda kontracepcije, u Srbiji se beleži trend odlaganja rađanja.
- Prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je 2024. godine bila 29,1 godina u Srbiji. U Evropskoj uniji se takođe beleži trend rasta prosečnih godina majke pri rođenju prvog deteta, sa 28,8 u 2013. godini na 29,8 u 2023. godini. Trend odlaganja rađanja u Evropskoj uniji se ogleda i u tome da se najviše porodilja beleži u uzrastu iznad 30 godina starosti.
- Odlaganje rađanja, koje je povezano sa savremenim uslovima života, potrebom za socio-ekonomskom sigurnošću i profesionalnom afirmacijom, nameće potrebu da se ženama, a i muškarcima, očuva reproduktivno zdravlje i pruži odgovarajuća podrška da naprave balans između privatnog i poslovnog života, kako bi i u kasnijim godinama mogli da se ostvare kao roditelji. Međutim, različite studije pokazuju da, iako dolazi do pomeranja starosne granice prilikom (prvog) začeća, to nije praćeno adekvatnom informisanošću o fertilitetu, uključujući i informisanost o rizicima od infertiliteta i o posledicama odlaganja začeća za starije životno doba.
