Svi nas pitaju zašto ustajemo rano i radimo u bašti, a sve namirnice možemo dobiti jednim klikom: Jovana nikad ne bi napustila selo, a ovo je razlog!

U vremenu kada je sve dostupno "na jedan klik", kada brzina diktira svakodnevicu i čoveka često odvaja od samog sebe, jedna mlada žena, Jovana, odlučila je da krene drugim putem.

Seoski život, kako ga ona opisuje, nije samo povratak domaćem i zdravijem. To je škola strpljenja, discipline i zahvalnosti. Jer, svaki plod u bašti traži pažnju, negu i svakodnevnu brigu.

Rano ustajanje, plijevljenje, zalivanje, spremanje zimnice - sve su to poslovi koji možda oduzimaju vreme, ali zauzvrat vraćaju mir, osećaj svrhe i povezanost sa prirodom i Bogom.

- Znate li kakav je osećaj kada vi svojim rukama zasadite seme, okopavate ga, negujete i Gospod vam daruje mnoge plodove da uživate u njima? Mir, zahvalnost i osećaj blizine Božje su neprocenljivi - kaže ona.

Njene reči su inspirisale mnoge koji su se prepoznali u toj čežnji za jednostavnošću i smirajem. U komentarima ljudi pišu da je ovakvo razmišljanje ono što današnjem svetu nedostaje, da su Jovana i njen suprug "srećni ljudi", a njihova bašta, dvorište i životinje pravo bogatstvo.

Jer, kako kaže Jovana, nije svaka godina ista - nekad donese mraz, nekad grad, nekad neuspeh. Ali baš tada čovek uči da se smiruje, da prihvati nepredvidivo i da u svemu pronađe lekciju. I dok se smenjuju laki i teži dani, jedno ostaje isto: svaki izlazak na dvorište, svaka biljka koja nikne i svaka životinja koja zameka, podsećaju da je najveći blagoslov - usporiti i zagledati se u veličanstvena dela Božja.

Jovanin izbor možda ne deluje lak, ali u njemu ima nečega što sve više ljudi u svetu priželjkuje - iskrene povezanosti sa prirodom, zdravlja koje dolazi iz bašte i duševnog mira koji ne može da se kupi.