Suze, molitva i večna slava srpskim herojima! U zalivu Guvija gde se 1916. iskrcao prvi od 150.000 junaka pristiglih na Krf položeni venci

Poklanjamo se senima srpskih vojnika koji su, braneći zemlju, položili živote plativši najskuplju cenu kako bismo mi ostali kao narod i država. To je bio jedan od najtežih perioda u čitavoj srpskoj istoriji. I zato nam ostaje obaveza da u sećanju čuvamo slavne pobede srpske vojske u istoriji ratovanja, kojih, nažalost, naš narod ima i previše u nasleđu - kazao je pukovnik Milivoje Radović u ime državne delegacije Srbije kod spomen-ploče u zalivu Guvija na Krfu, gde je, kako navede, 6. januara 1916. iskrcan prvi od ukupno 150.000 srpskih vojnika koji su, povlačeći se pred neprijateljima u Prvom svetskom ratu prošli Albansku golgotu, našli prijateljsko utočište i dom baš ovde na Krfu.

Još se sunce podizalo nad Jonskim morem kad se delegacija koja je ovde u ime Vlade Srbije postrojila, a sveštenik Vojske Srbije Aleksandar Sekulić čitao molitvu s kojom se krenulo u odavanje počasti slavnim precima.

- Nek nam je Bog u pomoć i nek ovo putovanje zauvek ostane u sećanju samo po lepom - završio je Sekulić.

Malena Guvija. Nije se ni razbudila kad je krenuo defile srpske delegacije, predvođen kadetima Vojne akademije i studentima Kriminalističko-policijske akademije (KPA).

- Vrlo dobro - glasno će Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja.

- Služimo Srbiji! - iz desetina grla ote se kraj vila na čijim terasama se suše peškiri i probudi turiste na samom ulasku na plažu.

Tu nas dočekuje spomen-ploča. Svedočanstvo o Srbima i srpskom opstanku.

"U ovoj luci ostrva Krfa saveznička srpska vojska, dolazeći iz Albanije, iskrcavala se od 6. januara do 5. aprila 1916. godine", piše na ploči koju 1975. podigoše grčkom narodu zahvalni srpski ratnici.

More je ovog jutra mirno. Pučina viri kroz vrata koja prave ostrva. U ovoj malenoj luci brodić ukrcava turiste. Kameni je mali dok, baš tu gde su se Srbi iskrcali i gde je do stvaranja ove peščane plaže bio mali drveni dok, načinjen samo za Srbe.

Na ostrvo koje je te 1916. imalo 110.000 stanovnika došlo je 150.000 Srba. A Ljubomir Saramandić, kustos Srpske kuće na Krfu, istakao je da se prvobitna skepsa Krfljana pretvorila u toplo gostoprimstvo.

- Za sve vreme boravka srpskog vojnika nijedna grana maslina nije slomljena, nijedna krađa, nijedna tuča nisu zabeležene, odnos prema tuđim ženama, prema imovini... Iz naše perspektive ne možemo da pronađemo drugu reč nego patriotizam - kazao je Saramandić i naglasio:

- A za sve vreme, za ovih bezmalo 110 godina od tada, nijedno nasilno oštećenje spomenika i mesta od domaćina, nijedna šteta nije izazvana. Sami spomenici govore da su mnogi od njih boljem u stanju nego u samoj Srbiji. Krfljani doživljavaju srpsku istoriju i spomenike srpske istorije kao deo sopstvene lokalne istorije.

Opelo, Očenaš, pa himna "Bože pravde" i pesma žandarma divnog glasa Aleksandra Dulića... Sve po redu. Tu je i konzul Srbije u Atini Dejan Mačković, počasni konzul Srbije na Krfu Spiridon Mastoras... Vence su položili i počast odali Zoran Antić, Pantelis Janulis, zamenik gradonačelnika Centralnog Krfa, predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, KPA, PIO fonda, Udruženja ""Karađorđe" iz Herceg Novog, kao i veterani Vojske Republike Srpske i njihovi potomci, Udruženje veterana iz Užica...

Podsetio je pukovnik Radović na početku i zanavek da je Srbija mala zemlja, ali zemlja s najbogatijom istorijom, i može se pohvaliti kao najistaknutiji čuvar tradicije:

- Vekovima udara čvrste temelje naraštajima koji su tu, ali i onima koji tek dolaze, prenoseći je s kolena na koleno i ne dozvoljavajući da se ono najvrednije što čovek ima - sloboda, obraz i ponos - izgubi i potone. Krf je sveto i voljeno mesto za sve Srbe. Da se ne zaboravi i nikada ne porobi. Neka je srpskim vitezovima večna slava i hvala!