"Pila sam kad je prilika, a onda i po 3 flaše vina za veče" Ana neprimetno upala u kandže alkoholizma! Ka izlečenju krenula uz kolege, a sada i sama pruža pomoć
Alkoholizam je jedan od najopasnijih problema u društvu. Iako ga mnogi doživljavaju kao društveno prihvatljiv, piće je deo svake proslave, ali ono razara porodice, uništava zdravlje i odnosi živote. Koliko je alkoholizam zapravo prisutan u našem društvu, zašto se često potcenjuje i da li se o njemu dovoljno govori, pitanja su o kojima je u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji govorila psiholog i psihoterapeut Ana Vlajković, koja je i sama imala problem sa alkoholizmom, a danas kao neko ko je uspešno izašao iz toga pomaže drugima.
Kako je Ana upala u problem alkoholizma?
- Alkoholizam je hronična bolest. Počelo je sa društveno prihvatljivom konzumacijom, ali postepeno i tokom godina povećavao se broj prilika da se pije, a to je pratilo i društvo. Pili smo i kod kuće, neprimetno je sam alkohol postao deo rituala i neke dnevne rutine. Već tada je došlo do psihičke zavisnosti, kasnije i do fizičke - započela je Vlajković.
Ona je naglasila da se alkoholizam ne meri količinom, već posledicama:
- Alkoholizam se ne definiše prema količini popijenog, već preko učestalosti pijenja, a još više preko posledica. Kada nastupi psihička zavisnost, tada prestaje mogućnost društveno prihvatljive konzumacije.
Posebno je istakla opasnost psihičke zavisnosti:
- Psihička zavisnost može predstavljati konzumaciju alkohola da biste se malo oslobodili. Alkohol nam briše kočnice.
Prvi put kada se obratila za pomoć
Govoreći o svom iskustvu, navela je trenutak kada je dotakla lično dno:
- Moje lično dno je bilo na mom radnom mestu, tada sam radila na fakultetu i zahvalna sam im, oni su me odveli na lečenje. Živela sam sama i nisam imala nikog pored sebe da me odvede. Shvatila sam dve godine pre nego što sam otišla na lečenje da imam problem. Otišla sam kod ozbiljne psihijatrice. Prepisala mi je gomilu antidepresiva koje nisam uzela. Rekla sam da pijem alkohol i da to ne smem da mešam, a ona je rekla: "Vi da imate problem sa alkoholom, ne biste došli da mi kažete da imate problem".
Danas, kako kaže, živi potpuno drugačiji život:
- Sada sam ispunjena, radim posao koji volim i dobro ga radim. Radim i sa ljudima koji imaju problem sa alkoholom, ali pravimo probu dve nedelje, to je period apstinencije koji moraju sami da uspostave. Ako ne uspeju, odmah ih upućujem kod psihijatra i u adekvatnu ustanovu.
Sa alkoholom se susrela u porodici
Vlajković je naglasila da je u njenoj porodici alkohol bio svakodnevna pojava:
- U mojoj porodici je bilo normalno da se pije, ne samo za praznike, već svakodnevno. Alkohol je imao ulogu u mom životu da ja ne zasnujem svoju porodicu. Čim bih dobila neku zamerku u vezi alkohola, ja bih odnos prekidala. Prikrivala sam od javnosti da imam problem, ženski alkoholizam je kod nas tabu tema. U restoranu bih naručila kiselu vodu.
Pre nego što je uspela da se reši bolesti zavisnosti, Vlajković kaže da je za veče umela da popije i do tri flaše vina ili bocu žestine. Ipak, kako dodaje, ljudi koji su otvoreno govorili o problemu sa alkoholom, kasnije nisu nailazili na osude:
- Nisam čula da se dogodilo da je neko zato što je rekao da je lečeni alkoholičar naišao na negativnu reakciju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
