Na putu do ostrva Krf i Vido ispisane su najsvetije i najkrvavije stranice srpske vojne istorije: Gašić na obeležavanju 109. godina od iskrcavanja srpske vojske
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je na Vidu, na svečanom obeležavanju 109. godišnjice iskrcavanje srpske vojske na Krf i Vido, da mu je izuzetna čast što je u drugoj domovini naših predaka, na Krfu.
- Sećanje na Prvi svetski rat, a posebno na Albansku golgotu, prevazilazi prostor i vreme svoga trajanja. Doba stradanja, patnji i užasa, predstavlja nešto što nikog moralnog, svesnog i odgovornog čoveka srpskoga roda ne može da ostavi ravnodušnim. Na tom putu do grčkih ostrva Krfa i Vida, putu golgote, ali i vaskrsa - ispisane su neke od najsvetijih i najkrvavijih stranice srpske vojne istorije - kazao je Gašić i dodao:
- U čitavoj svetskoj istoriji, samo se te zime, 1915. godine, dogodilo da se u beskrajnoj koloni, koja se probijala kroz sneg i led albanskih planina, osim vojske i civilnog stanovništva, nađe i čitav državni i vojni vrh. Bila je to koliko veličanstvena toliko i strašna slika patnje i vere u spasenje. Koliko je taj poduhvat bio racionalno gledano neizvodljiv, naveo je ministar, svedoče izveštaji nemačke vrhovne komande u kojima se navodi da Srpska vojska više ne postoji i da je u divljim albanskim planinama, okovanim ledom - čeka samo smrt.
- Međutim, kao i mnogo puta do tada, a i kasnije - potcenili su nas. Potcenili su tog mršavog, iscrpljenog srpskog vojnika, potcenili su snagu njegove volje da istraje u borbi za pravdu koju u svojoj himni od Boga priziva - kazao je ministrar i dodao:
- Prve kolone Srba iskrcale su se na Krf 18. januara 1916. godine sa dugo iščekivanih savezničkih brodova koji su isplovili iz albanskih luka Valona, Medova i Drač. Nažalost, naši dušmani u jednom su bili u pravu. Mnogi iz duge kolone stradalnika nisu dočekali spas. Na "putu smrti" ostalo ih je više od 240.000.
Oporavljena na Krfu, Srpska vojska pružila je, istakao je Gašić, nemerljiv doprinos savezničkoj pobedi, a srpski vojnik postao je istinski heroj Velikog rata.
- On je u nezadrživom oslobodilačkom jurišu prestigao francusku konjicu grabeći da što pre okupatoru preotme svoje njive i livade.Zato ne treba da čude, zbunjuju ili zvuče preterano reči stranih svedoka srpskog stradanja koji su pisali da je u Srbiji skoro svaki Srbin vojnik - ili u zarobljeništvu ili u grobu - naglasio je ministar odbrane i dodao:
- Više od jednog veka kasnije, sloboda i čast srpskog naroda i države počivaju na njihovim senima. Oživljavajući deo njihovog stradanja, još jednom odajemo počast kako našim precima, tako i svim žrtvama ovog istorijskog događaja. Naša vojna tradicija je - kao deo kulture sećanja, gradivni materijal nacionalnog identiteta. I koliko god nam se nametale raze revizionističke teze, ideje da je patriotizam anahrona i prevaziđena vrednost, ona je upisana u naš genotip i toga se nikada nećemo odreći!
Prošlost ne sme nikada stajati na putu budućnosti i napretka, kazao je Gašić, ali je isto tako ne smemo prepustiti zaboravu.
- Svaki događaj iz naše burne istorije moramo smatrati svojevrsnom školom, jer ako iz nje ništa ne naučimo onda slobodno možemo reći da su i sve žrtve koje su prinete na oltar slobode i časti naše otadžbine bile uzaludno. Srbija to ne sme i nikada neće dozvoliti, jer je uspomena na naše pretke i istoriju koju imamo - naše bogatstvo i ponos - naglasio je Gašić, koje je govor završio poznatim stihovima Milutina Bojića, svojevrsnom himnom naših sunarodnika koji počivaju u Plavoj grobnici:
"Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada".
- Neka im je večna slava i hvala! Neka večno živi slobodna i nezavisna Srbija! - rekao je Gašić.
