"NE MOGU DA VRATIM DETINJSTVO - NEMA DANA DA NE POMISLIM ZAŠTO JA?" Milan je odrastao u hraniteljskim porodicama: Koju bih poruku poslao da počnem da plačem?
Hraniteljstvo je način da se zaštite deca bez roditeljskog staranja. U kojim slučajevima se deca izmeštaju iz bioloških porodica i da li se deca pitaju? Suvišno je napomenuti kroz kakve psihološke izazove prolaze deca koja sazrevaju u više hraniteljskih porodica.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Milan Lakatoš Petrović, odrastao u hraniteljskoj porodici i Marija Milenković, psihoterapeut.
Lakatoš Petrović: Nema dana da se ne zapitam, zašto ja?
Lakatoš Petrović kaže da je rođen kao Milivoje Miletić, od oca Pavla Lakatoša, a po smrti oca bio je dat na usvajanje.
- Taj brak, tih usvojitelja, propao je i bio sam dat na hraniteljstvo. Ja sam usvojen 1979. godine, brak se raspao 1981. godine. Razveli su se, ona je umrla od posledica batina jer je bilo mnogo porodičnog nasilja. Ja sam to sve gledao, normalno. Kada dođete u neke godine, kada vidite šta se sve dešava, ništa vas ne može začuditi. Ono što vas ne ubije, to vas ojača - kaže on.
On dodaje da kako bi priča bila ispričana, ona mora da ima svoj narativ koji bi gledaoci razumeli:
- Kada bih počeo da plačem ovde, koju bih poruku poslao gledaocima? Moja biološka majka je bila neobaveštena da sam bio dat na usvajanje, roditelji nisu bili u braku. Otac je bio u razvodu od prve žene i priznavanje mene. Otac mi je Mađar, majka Hrvatica, ja sam ostao bez očevog jezika iako je to jezik na kome sam progovorio, a završio sam tako što sam završio - kaže on.
Lakatoš Petrović je dalje objasnio da ga je po smrti oca njegov deda sa očeve strane uzeo pod starateljstvo, ali se desila ostavinska rasprava gde je sud dao nalog centru za socijalni rad da ga uzmu u nadležnost i brane njegova ostavinska prava, 20. jula 1979. godine.
- Ja sam bio usvojen 21. juna van ikakvih nadležnosti. Bilo je, to malo ljudi zna i teže je naći taj zakon, pisalo je da je tada postojalo potpuno i nepotpuno usvojenje. Provera usvojioca je izvšena za samo 9 dana. Ja sam 28. juna napunio pet godina - kaže Lakatoš Petrović.
Lakatoš Petrović kaže da ne može da vrati svoje detinjstvo, pa je rekao:
- Nema dana da ne pomislim, zašto se meni ovo desilo? Mala deca to ne razumeju sa pet godina, ali sa osam godina mi je saopšteno da sam usvojen. Evo, sada imam 50 godina, nema dana da ne pomislim zašto ja? Ipak, nema razloga da bi ja sebe ubijao, na nekoga ostavi tragične posledice, ali ja pokušavam da prenesm poruku šta u društvu ne valja, kako izgleda iz kože deteta - kaže Lakatoš Petrović.
Milenković: Uvek trauma ostavlja trag, ali "oguglate" na tragične situacije
Milenković kaže da stvaranje bazičnih emocija, posebno sa majkom, je ključno za razvijanje ličnosti:
- Ovde se jako rano to dogodilo, možda su i sećanja izbledela kada su biološki roditelji u pitanju. Kada ima neke baze, onda možemo da je porušimo, ali ako je nije ni bilo, teško je kasnije je stvoriti. Uvek trauma ostavlja trag, ali "oguglate" na tragične situacije i više ne ostavljaju trag - kaže Milenković.
Ona dodaje da su ovakva deca često otporna na traumatizacije iz spoljnog sveta, ali se onda stavlja pitanje na fine emocije koje treba formirati u porodici.
- Moramo da shvatimo da je porodica, ma kakva ona bila u materijalnom smislu, detetu je potrebna baza i okruženje u kome je sigurno. Ukoliko te porodice nema, onda je hraniteljska porodica blagotvorna. Ipak, imamo iskustva da ima propusta i u hraniteljskim porodicama i da je najveća šteta na detetu. Ovo se može ispraviti kada je dete malo, ali je kasnije teže neutralisati traumu koju je proživelo - kaže Milenković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
