Stojte galije carske! Oni su temelj Srbije! Oni nisu pisali istoriju, oni su je stvarali! Plava grobnica je podvodni oltar srpskog naroda (foto/video)

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! ... Tu, na dnu ... leži groblje hrabrih, leži brat do brata, prometej nade, apostoli jada... Stihovi sami naviru u mislima, suze u očima... Vido - sveto srpsko mesto. Ostrvo smrti, poslednje počivalište Srba koji su prošli Albansku golgotu, stigli na ostrvo spasa Krf, ali su ih muke i patnja proživljena preko gudura i močvara Albanije zauvek odnele na ovim grčkim ostrvima. Kraj mauzoleja na Vidu, ali i Plave grobnice, državna delegacija Srbije predvođena premijerom prof. dr Đurom Macutom obeležila je 109 godina od iskrcavanje srpske vojske i države na Krf u Prvom svetskom ratu.

Predsednik Vlade istakao je da smo na svetom mestu.

- Mesto umiranja izgladnele i napaćene srpske vojske, koja je prešla Albansku golgotu povlačeći se prema ostrvu Krf. Procenjuje se da je u tom povlačenju umrlo preko 210.000 ljudi, a na samom ostrvu Vido preko 5.400. Na svakoj ovoj stopi koju gazimo bio je grob srpski i svugde unaokolo koliko se vidi - kazao je Macut, koji je bio sa suprugom dr Jelicom Bjekić Macut, i dodao:

- Ono što danas čini zemlju Srbiju zalog je mučenika koji leže od Cera, Mačkovog kamena, Kolubare, Đakovice, Peći, Skadra, Prokletija, pa preko Krfa, Vida i Bizerte do Solunskog fronta, Veternika i na kraju Zejtinlika.

Put stradanja i bola, kao i put pobede.

- Naši pradedovi ukazali su nam na vrednost i značaj čuvanja države i slobode i sloge kao jedinog garanta očuvanja srpske države. I na pravac u kojem treba da radimo i kako da vodimo Srbiju. Pravac i geslo su „Sve za Srbiju, Srbiju ni za šta!“ Sa ovoga mesta poručujem da ćemo čuvati Srbiju, njene institucije, njenu teritoriju, demokratsko ustrojstvo i poredak. Da ćemo našu decu učiti iz srpskih udžbenika. Poručujem da ćemo odbraniti Srbiju i da će Srbija pobediti - rekao je Macut, koji je zahvalio Krfljanima, a podsetio i na gest Janisa Janulisa, koji je od svoga imanja poklonio zemlju da se napravi dostojanstveno groblje junacima.

Da je Plava grobnica podvodni oltar srpskog naroda, istakla je Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Srpski narod je svoje kosti rasuo na tri kontinenta. Samo je na Krfu ostavio dušu. Ovde, gde su vali naših suza, ovde gde je plavo more postalo sarkofag hiljade srpskih sinova, stojimo kao potomci u čijim venama krv penuša njina, da zaustavimo galije i odamo poštu večnoj straži na dubini mora. Oni nisu pisali istoriju, oni su je stvarali - kazala je Đurđević Stamenkovski.

Grobnice na Vidu, naglasila je, rodno su mesto srpskog vaskrsenja, jer odavde su oni, naši preci, odleteli u večnost:

- Oni koji su u Plavoj grobnici položeni nisu nestali, već su postali temelji Srbije. Naš zavet je jasan: da ćemo ih pamtiti, da ćemo ih poštovati, da ćemo biti dostojni njihove žrtve. Srbija će trajati sve dok se seća svojih junaka!

Za ministra odbrane Bratislava Gašića, kako je istakao, izuzetna čast je što je u drugoj domovini naših predaka, na Krfu.

- Na tom putu do grčkih ostrva Krfa i Vida, putu golgote, ali i vaskrsa - ispisane su najsvetije i najkrvavije stranice srpske vojne istorije. U čitavoj svetskoj istoriji, samo se te zime, 1915. godine, dogodilo da se u beskrajnoj koloni koja se probijala kroz sneg i led albanskih planina, osim vojske i civilnog stanovništva, nađe i čitav državni i vojni vrh. Koliko je taj poduhvat bio racionalno gledano neizvodljiv, svedoče izveštaji nemačke vrhovne komande u kojima se navodi da srpska vojska više ne postoji i da je u divljim albanskim planinama, okovanim ledom - čeka samo smrt.

Međutim, kao i mnogo puta do tada, a i kasnije - potcenili su nas!

Oporavljena na Krfu, srpska vojska pružila je, istakao je Gašić, nemerljiv doprinos savezničkoj pobedi.

- Više od jednog veka kasnije sloboda i čast srpskog naroda i države počivaju na njihovim senima. I koliko god nam se nametale razne revizionističke teze, ideje da je patriotizam anahrona i prevaziđena vrednost, ona je upisana u naš genotip i toga se nikad nećemo odreći! - naglasio je Gašić.

Govorili su i grčki prijatelji, mitropolit Krfa Nektarije služio je opelo sa srpskim sveštenicima, počasnu stražu držali su kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta, venci su pronošeni kroz svetinju... „Tamo daleko“ slivalo se iz stotine grla. Odali su premijer i ministri počast i kraj Mornaričkog krsta, prvog obeležja podignutog Srbima još 1922, 17 godina pre mauzoleja, a onda smo se svi ukrcali u „lađe“. Tiho, s ponosom i tugom, došlo se do Plave grobnice. Talasi su udarali u obalu, svi su ćutali. Počasni straža za prometeje nade, apostole jada... Venci plove Jonskim morem... I taman kad krme krenuše put Krfa, kiša poče da pada. I nebo je čekalo da se oda počast...