Grkinja Olga nakon 30 godina traži drugaricu Mirjanu iz Sarajeva, a razlog je dirljiv: Prelepa priča o divnom prijateljstvu dirnula region, a onda - čudo!
Devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše SFRJ ostavile su rane koje još uvek zaceljuju, ali i priče koje zaslužuju da se pamte! Jedna od takvih priča stiže iz Grčke, i počinje - kao i mnoge druge - u vreme rata, sirena i granata. Ali ne završava se kao ostale.
Njeno ime je Olga. Grkinja je. Devedesetih je bila dete, i kao većina dece, nesvesna politike, ali svesna da negde tamo, tik preko mora, postoji neko kome je potrebna pomoć.
Njena porodica je otvorila vrata jednoj devojčici iz Bosne, u okviru humanitarnog programa koji je deci iz ratom pogođenih područja bivše Jugoslavije omogućavao da na neko vreme pobegnu od strahota i pronađu privremeni dom u Grčkoj.
Prijateljstvo koje se ne zaboravlja
Jednog dana u taj dom stigla je Mirjana.
Plave oči. Kratka bob frizura. Tiha, nežna, ali s osmehom koji je svetleo. Bila je iz Sarajeva. Olga ju je primila kao sestru, iako nisu govorile isti jezik. Na obali grčkog mora, daleko od rata, razaranja i stradanja, ove devojčice su postale prijateljice.
Ali kao i svi programi tog tipa, i ovaj je imao kraj. Mirjana se vratila u Bosnu, a godine su prošle.
Međutim, sećanje je ostalo. Olga je nije zaboravila.
U septembru 2025. Olga se oglasila u Fejsbuk grupi "Grčka info“, popularnoj među srpskim turistima i napisala:
- Zovem se Olga i iz Grčke sam. Kada sam bila dete, devedesetih godina, moja porodica je ugostila devojčicu iz Sarajeva kroz humanitarni program tokom rata. Njeno ime je bilo Mirjana. Imala je svetlo plave oči i kratku kosu. Želela bih da je pronađem posle svih ovih godina - napisala je ona na grupi Grčka info.
Porodica iz Grčke tada nije znala hoće li ikada više videti Mirjanu, ali su joj poklonili utočište, ljubav i nekoliko meseci detinjstva bez rata.
Danas Olga ne zna ni tačno prezime - misli da je bilo nešto poput Koinović, Konjović ili Kojnović. Pamti samo oči i osećaj koji je ostao. Srce koje se nada.
Poruka je brzo izazvala veliku pažnju naših pratioca. A onda - javila se žena po imenu Nela.
"Ona radi sa mnom"
U komentarima ispod objave, Nela je ostavila poruku koja je svima stegla srce:
- Zdravo, videla sam tvoj post o potrazi za Mirjanom iz Sarajeva. Radi sa mnom, nema društvene mreže, ali mogu ti dati njen broj da je kontaktiraš preko Vibera. Pokazala sam joj tvoje slike - rekla je da si to ti. Prepoznala je i tvoju mamu. Javi mi se, poslaću ti i njenu sliku.
I tada je srce jedne devojčice iz devedesetih godina prošlog veka, a sada odrasle žene, konačno pronašlo delić koji je godinama nedostajao.
"Našla sam je! Hvala svima na ljubavi!", napisala je Olga ubrzo nakon toga objavivši sliku njihovog video poziva.
Posle gotovo 30 godina, dve devojčice ponovo su u kontaktu. Nisu više iste, ali ono što ih je spojilo - humanost i toplina, ostalo je nepromenjeno.
Priča o njima samo je podsetnik da ni jezik, ni granice, ni rat ne mogu izbrisati iskrene emocije.
Humanitarni programi u Grčkoj
Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, Grčka je ugostila na hiljade dece iz ratom pogođenih područja pre svega Srbije. Među najpoznatijim je bio program "Hospitality Children in Greek Families", koji je sprovodio Crveni krst Srbije u saradnji sa Helenskim Crvenim krstom.
Između 1993. i 2011. godine, više od 18.000 dece provelo je nekoliko meseci u domovima grčkih porodica. Dolazili su iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i delova Bosne i Hercegovine.
· Reaguj