Ministar Gašić odao počast srpskim junacima i svome dedi Radiši u kripti na Zejtinliku: Srpska otadžbinska kuća u spomen i na čuvenog dedu Đorđa
"Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjeg doba!
Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci divljenja dostojni!
Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu..."
Stihovi Vojislava Ilića Mlađeg dočekuju nas na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku, gde je državna delegacija Srbije obeležila 107 godina od proboja Solunskog fronta i odala počast srpskim junacima koji ovde počivaju. Iz frule se razlegao "Marš na Drinu", iz šlema se širio miris tamjana, pa su mitropolit solunski Varnava, iguman Hilandara Metodije, srpski i grčki sveštenici održali opelo srpskim junacima, a delegacije položile vence.
Da je ovaj hram večna srpska kasarna koja svedoči o herojstvu i rodoljublju svakog srpskog čoveka, istakao je ministar odbrane Bratislav Gašić.
- Na više od sedam hiljada kvadratnih metara počiva 22.000 vojnika, među kojima je čak 8.000 srpskih ratnika. Upravo na ovom mestu ti gorostasi svetske vojne istorije, dostojni divljenja, našli su večno utočište. Jedno im je svima bilo zajedničko - očuvanje vere u krajnju pobedu. Zejtinlik nije samo obično vojno groblje. Predstavlja mesto na kome su okupljeni srpski, francuski, italijanski, engleski i ruski vojnici poginuli u proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Ovo je prostor na kome caruju tišina i sećanja i koje, poput večne straže, čuvaju visoki čempresi s Hilandara - kazao je Gašić.
Podsetio je da su pripreme za poduhvat izgradnje kompleksa započete davne 1926, kad je Savo Mihailović postavljen na čelo grupe koja je imala zadatak da prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika i kad su obišli više od 250 grobalja. Poslednje grobno mesto popunjeno je 1973.
- Da je istrajavanje na sopstvenom biću za srpski narod često u istoriji bilo povezano s velikim stradanjem, svedoči i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Zbog junaka koji ovde počivaju, ali i naših potomaka, mi nemamo pravo da ikada klonemo duhom. Čast je nešto što nema cenu. Oni su to najbolje znali odbranivši ljudsko dostojanstvo i pravo na slobodan život. Naša dužnost je da večno čuvamo njihova zaveštanja, uz obećanje da njihova dela nikada neće biti zaboravljena - istakao je ministar odbrane.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja, citirala je počivšeg i poslednjeg čuvara srpskog groblja iz loze Mihailovića - dedu Đorđa, da ovo nije samo vojničko groblje, već mala Srbija.
- Pitali su se mnogi vojni taktičari i izučavali su kolika je snaga bila da posle Albanske golgote i posle prolaska kroz gudure, snegove, smetove, nakon kratkog predaha ponovo ustanu i krenu kako bi bili brži od francuske konjice. Ne može se to objasniti nikakvim biološkim zakonima. Ne može se odgonetnuti u čemu je tajna ako ne poznajete srpsku dušu, ako ne poznajete vrednosti na kojima smo opstali - rekla je ministarka.
Istoričari se, navela je, trude da objasne tu veličanstvenu snagu srpske vojske.
- Ali ona se zapravo naslonila na jednu suštinu, a to je kosovski zavet i to je Lazarevo opredeljenje - da se uvek i po svaku cenu borimo za slobodu i žrtvujemo za otadžbinu, bez obzira na to kakva je sila prekoputa nas - naglasila je i dodala:
- Znate jako dobro da su naše solunce u Srbiji nakon 1945. pogrdno nazivali solunašima. Vi jako dobro znate da o njima nije smelo da se piše i govori. Vi jako dobro znate da je na svaki mogući način srpska istorija gurana pod tepih. Branili su nam da se ponosimo da se neki drugi ne bi stideli što smo im slobodu doneli, a oni su nam vratili nožem u leđa. I kao što su nas tada pokušavali da nateraju da zaboravimo naše solunce, tako su posle 1999. pokušavali da nas nateraju da zaboravimo Paštrik, Košare, čitave vojske i sve junake i borce odbrane iz otadžbinskog rata.
Nismo pristali ni tada, kazala je ministarka, nismo pristali ni sada.
- Srbija se probudila. Srbija se ponosi svojim herojima i svojom istorijom. Srbija se ne stidi da na bilo kojoj tački sveta kaže da smo loza njihove loze i grana njihovog stabla. Živela Srbija, živela Grčka, živelo srpsko-grčko prijateljstvo.
Nepregledni su srpski kameni krstovi u groblju, nepregledne su kasete u kripti i neizmerno poštovanje za sve znane i neznane junake...
