Bugari zaklali 281 srpskog vojnika, sekli genitalije, ruke, noge, spaljivali ih: Nismo bili u ratu kad su izvršili masakr!

Nijedan metak ovde nije ispaljen. Svaki srpski vojnik, a bilo je tu i golobrade dece tek stasale u vojsku, zaklan je. Za Veliki petak te 1915, kad su Bugari počinili strašni Valandovski pokolj, malo ko od Srba danas zna.

Kad od Đevđelije uđeš u Severnu Makedoniju pa sa auto-puta kreneš ka Dorjanu, čeka te Dorjanska kozlina. Njive kupusa i vinogradi, a u pozadini sliku krase oštri planinski vrhovi. Milina. A onda Udovo. Mesto strave i užasa, mesto koje zaslužuje naše najveće poštovanje i poklonjenje. Sa starog puta, na krivini, uz desetine stepenica do vrha. Spomen-kosturnica - u kojoj je bezmalo tri hiljade srpskih vojnika stradalih u Valandovskom pokolju, ali i balkanskim i Velikom ratu u ovom kraju. Gleda na most na Vardaru, koji i beše meta Bugara. A baš ovde behu najžešće borbe. Unutra kosti junaka i slike užasa dan posle masakra.

- Selo Udovo je simbol stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Mali broj ljudi u Srbiji zna da su na Veliki petak 1915 (20. marta po starom, a 2. aprila po novom kalendaru) organizovana komitska grupa VMRO i stanovništvo Valandova sa nešto malo turskog stanovništva, a uz veliku podršku i organizaciju bugarske države i učešće bugarskih oficira Todora Aleksandrova i Aleksandra Protogerova, istih onih koji su 1917. u gušenju Topličkog ustanka počinili monstruozne zločine, izvršili napad na Valandovo i železničku stanicu u selu Udovo. U njoj su bili naši vojnici oboleli od tifusa, među kojima i ranjeni mladi regruti, tek stupili u vojsku - kazuje nam Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pa nastavlja:

- Taj 261 vojnik koji je ležao u posteljama u Valandovu i Udovu ubijen je bez ijednog ispaljenog metka. Svi su zaklani. Čak i tog jednog koga je metak pogodio isekli su na komade, pa spalili. Sekli su im ekstremitete, genitalije. Preživelo je svega dvoje - vojnik sakriven ispod crkvenog zvonika i žena u furuni. A 20 vojnika još je umrlo potom od ranjavanja, pa je Valandovski pokolj odneo 281 Srbina.

Zločin ima još jedan naziv - Valandovska afera.

- Zato što Bugarska tada nije bila u zvaničnom ratu sa Srbijom, to će biti tek od oktobra 1915. Ali su konstantno preko VMRO-ovskih elemenata i svojih oficira izvodili terorističke akte na tom prostoru - kazaće Antić, te ispričati:

- Situaciju je donekle spasao major Pavle Blažarić, vojvoda bistrički iz Jarinja, koji je, čuvši za napad, pokušao da prepliva nabujali Vardar. Kad nije uspeo, prešao ispod mosta golim rukama držeći se za gredu koja je bila omotana žicom i došao do železničke stanice, javio našim vojnicima iz Demir Kapije i Đevđelije, koji su stigli ujutru i oterali napadače u Bugarsku.

U spomen-kosturnicu Udovo, izuzetne lepote, sa pozlaćenim lusterom, koja je delo čuvenog arhitekte Momira Korunovića, kako navodi, otvorena je 1. novembra 1936, desetak dana pre one na Zejtinliku.

- Taj 281 vojnik bio je sahranjen na lokalnom groblju u Valandovu, koje i danas nosi naziv Srpsko groblje, a pa su kosti prenete u spomen-kosturnicu, kao i one srpskih vojnika sahranjenih u okolnim mestima. Ukupno 2.281 naš vojnik tu je položen. Svaki u posebnom sanduku, sa ispisanim imenima i podacima odakle je. Bugari su to sve srušili 1941, vadili su i zlatne zube iz njihovih vilica, kosti razbacali - ističe Antić.

Spomen-kosturnica je, naglašava, živi svedok našeg stradanja na Balkanu.

- Nemali broj ljudi svake godine prolazi tu spomen-kosturnicu idući prema Grčkoj, želeći da se što pre okupa u toplom moru, ne znajući da na samo desetak kilometara od auto-puta, s kog se čak i vidi, leže kosti skoro tri hiljade srpskih vojnika. U toj zapravo crkvici u obliku spomen-kosturnice nikada nije održano nijedno krštenje, ni venčanje, ništa osim pomena i opela našim vojnicima - govori Antić, te veli:

- Srbi iz Severne Makedonije idu na svaki Veliki petak u Udovo na opelo, a mi smo ga od 2019. zvanično uvrstili u državni program. Kada se krajem septembra vraćamo sa komemorativnih svečanosti iz Grčke, obavezno idemo u Udovo, koje simbolizuje Albansku golgotu, oporavak na Krfu, svetost ostrva Vido i proboj Solunskog fronta. Da nije bilo Valandovskog pokolja i ulaska Bugara u rat, naša vojska bi se bez velikih žrtava, a imala ih je na stotine hiljada, povukla na južne granice svoje zemlje, prema tada prijateljskoj Grčkoj. Dakle, početkom 1915. počinje naše stradanje.

Opelo je junacima "koji svoj život položiše za krst časno i slobodu zlatnu" održao Aleksandar Sekulić, sveštenik Vojske Srbije, kadeti Vojne akademije i Kriminalističko-policijskog univerziteta su držali počasnu stražu, a vence su u ime Vlade Srbije položili Zoran Antić, a u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pukovnik Milivoje Radović.

"Bože pravde" razleglo se iz grla, vetar je nosio reči niz kotlinu... Pamtimo i poštujemo...