Od ovih bolesti godišnje umre skoro 50.000 Srba! Batut objavio alarmantne podatke: Mnogi ovoga nisu ni svesni
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti i od istih svake godine umre 20,5 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. taj broj skočiti na 23 miliona, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" na Svetski dan srca koji se obeležava 29. septembra.
- Kardiovaskularne bolesti (KVB) odgovorne su za više smrtnih ishoda nego rak i hronične respiratorne bolesti zajedno - jedna od pet osoba umreće prerano upravo od posledica ovih bolesti. Ipak, ohrabruje podatak da se do 80 odsto oboljenja srca i krvnih sudova može sprečiti uz blagovremenu i dostupnu zdravstvenu negu, rani skrining i podsticanje zdravih životnih navika - naglašava "Batut" i dodaje:
- Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, prilika je da zajednički podignemo svest o značaju zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Bez obzira na to da li smo pojedinci, članovi porodica, nastavnici, zdravstveni radnici ili donosioci odluka - svi imamo ulogu u tome da zdravlje srca postane prioritet i dostupno svima. Ove godine Svetski dan srca obeležava 25. godišnjicu, pod sloganom: „Uhvati ritam srca” i sa snažnom porukom donosiocima odluka da je neophodan plan akcije kako bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje, prvenstveno zbog zabrinjavajućeg porasta kardiovaskularnih bolesti među mladim odraslim osobama usled stresa, nepravilne ishrane i sedentarnog načina života.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Naime, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2024. godine u Srbiji je umrla 46.841 osoba (21.285 muškaraca i 25.556 žena).
- Sa učešćem od 47,7 odsto u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,6 odsto) u odnosu na muškarce (45,4 odsto) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u grupi kardiovaskularnih oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom (AKS) spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt - navodi se u saopštenju.
Strašne brojke za minulu godinu
- AKS je dijagnostikovan kod 21.654 slučaja (13.298 muškaraca i 8.356 žena)
- akutni infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 15.693 (9816 muškaraca i 5.877 žena)
- nestabilna angina pektoris potvrđena je kod 5.961 slučaj (3.483 muškarca i 2.478 žena)
- u uzrastu obolelih od akutnog infarkta miokarda od 20 do 64 godine, infarkt je doživelo više od 43,2 odsto muškaraca i 23,3 odsto žena
- najviše stope obolevanja od AKS registrovane su u regionu južne i istočne Srbije, odnosno u Nišavskom okrugu
- od AKS je umrlo 4.588 osoba (2.669 muškaraca i 1.929 žena)
- Od infarkta miokarda je umrlo 4.450 osoba (2.597 muškaraca i 1.853 žene), što je činilo 96,8 odsto umrlih od AKS.
- Nestabilna angina pektoris je kod 148 osoba (72 muškarca i 76 žena) bila uzrok smrti i činila je 3,2 odsto umrlih od akutnog koronarnog sindroma.
- Svaka peta umrla osoba od akutnog koronarnog sindroma nije doživela 64. godinu života.
* Populacioni registar AKS Srbije
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
- Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za nastanak KVB, ubrajaju se: povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%). Kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti, jer su prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika. One se u velikoj meri mogu prevenirati i kontrolisati usvajanjem zdravih životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i pripadnost kategoriji nepušača - saopštio je "Batut".
Kako da poboljšte zdravlje u 10 koraka?
1. Ne preskačite obroke! Jedite pet puta dnevno, umereno i raznovrsno.
2. Birajte šta jedete. Ukoliko na radnom mestu imate kantinu zalažite se za pravilnu ishranu ili ponesite obrok od kuće. Izbegavajte da jedete peciva i prerađenu hranu jer sadrži više soli i zasićenih masnoća, a unosite što više svežeg voća i povrća.
3. Izbacite ili ograničite unos alkohola.
4. Budite fizički aktivni – poželjna je svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom.
5. Umesto autobusom ili kolima idite biciklom ili peške do posla. Ako to nije moguće, izađite iz autobusa ranije i prošetajte. Koristite stepenice umesto lifta. Pauze iskoristite za šetnju.
6. Recite NE pušenju – rizik za pojavu srčanog udara biće prepolovljen godinu dana od prestanka pušenja.
7. Insistirajte da vaše radno okruženje bude sredina bez duvanskog dima.
8. Održavajte poželjnu telesnu težinu. Gojaznost, pored toga što je bolest sama po sebi, nosi povećan rizik nastanka povišenog krvnog pritiska koji je faktor broj jedan za pojavu moždanog udara i odgovoran je za pojavu polovine svih bolesti srca.
9. Upoznajte se sa svojim rizikom – posetite vašeg izabranog lekara koji će uraditi potrebna merenja (krvni pritisak, telesna težina i visina, obim struka) i laboratorijske analize (masnoće u krvi). Znajući svoj ukupan rizik zajedno sa vašim lekarom možete da napravite specifičan plan za poboljšanje svog zdravlja
10. Potrudite se da smanjite stres na poslu – dokazano je da je stres povezan sa pušenjem, nepravilnom ishranom, konzumiranjem alkohola koji su značajni faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Iskoristite pauzu – izađite na svež vazduh, protegnite se ili vežbajte po pet minuta tokom radnog dana, idite stepenicama umesto liftom.
- Ne zaboravite da samo Vi možete da sačuvate sopstveno zdravlje. Preventivni pregledi u domu zdravlja su dostupni svakom pacijentu. Obavite preventivne preglede na vreme i posavetujte se sa izabranim lekarom kako da smanjite rizik i unapredite svoje zdravlje - poručuje Institut za javno zdravlje Srbije.
