Srbija među prvima u regionu u škole uvodi robote: Humanoidi od oktobra ulaze u učionice sa posebnim zadatkom, evo šta će raditi sa decom!
Osmeh, pokret ruke i pažljivo izgovorena reč od neobičnog asistenta - robota Volija, koji pomaže detetu da se izrazi, nije scena iz nekog naučnofantastičnog filma, već iz učionice srpske škole!
Srbija je napravila korak napred u inkluzivnom obrazovanju nabavljajući 11 humanoidnih robota, koji stižu u škole koje rade s decom sa smetnjama u razvoju. Ove moderne mašine ne dolaze da zamene drugare, tablu, dnevnik i zaposlene, već da pomognu nastavnicima da pomoću tehnologije primene principe inkluzivnog obrazovanja, uz aktivno uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i dece s komunikacijskim smetnjama.
Kako je najavljeno juče na predstavljanju Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji od 2022. do 2024. godine, roboti će već od oktobra biti deo resursnih centara u Srbiji.
- Tokom našeg projekta i tokom studijske posete obrazovnom sistemu u Italiji susreli smo se s robotom Volijem, to je humanoidni robot koji se koristi u obrazovanju u Italiji već više godina. Oni imaju veoma pozitivna iskustva i mi smo poželeli da i naša deca u Srbiji dobiju mogućnost da koriste ovo najsavremenije sredstvo asistivne tehnologije - rekao je za Kurir defektolog Stevan Nestorov, rukovodilac resursnog centra "Radivoj Popović" u Zemunu, i dodao:
- Mi robota vidimo kao još jedno sredstvo asistivne tehnologije, ništa više. Robot ne zamenjuje nastavnika, robot je pod potpunom kontrolom stručnjaka naših iz resursnih centara i nastavnika, ali robot je tehnologija koja može da pomogne da deca povećaju pažnju, da se unapredi komunikacija između dece. Posebno govorimo o deci koja imaju, na primer, određene smetnje u razvoju, poput autizma.
Robot postavlja pitanja
Nestorov je objasnio kako se roboti mogu konkretno koristiti u učionici, dajući primer iz prakse:
- Kad imamo učenika koji zbog smetnji u razvoju nije siguran u komunikaciji, bilo s nastavnikom, bilo s drugom decom, koristimo robota kao pomoć u uspostavljanju tog kontakta. Kroz razne aktivnosti, robot može da postavi pitanje, da zada zadatak ili da pokrene dijalog, čime pomaže da se pažnja deteta usmeri i komunikacija podstakne. Sve instrukcije robotu daju nastavnici, u skladu s potrebama deteta i ciljevima časa.
Robot je, ističe sagovornik, još jedan alat u rukama nastavnika, poput video-projektora, s tom razlikom što je deci izrazito zanimljiv.
- Deci je to interesantno, vide ga kao igračku, a i mi ga tako vidimo, škola treba da bude jedna igra i zadovoljstvo. Roboti će se koristiti u radu sa svom decom, a posebno sa akcentom da pomognemo deci sa smetnjama u razvoju. Primenu očekujemo u oktobru - naveo je Nestorov.
Slađana Nikolić
Svako dete ima jednake šanse
Savetnica i šef kabineta ministra prosvete Slađana Nikolić naglasila je da rezultati izveštaja pokazuju da Srbija korača ka sistemu obrazovanja u kom svako dete ima jednake šanse.
- Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju za period od 2022. do 2024. godine, koji je rezultat kontinuiranog i sistemskog rada svih aktera u našem obrazovnom sistemu, svedočanstvo je naše opredeljenosti da svaki učenik, bez obzira na lične, socijalne ili ekonomske okolnosti, ima jednaku šansu za kvalitetno obrazovanje - rekla je ona.
Podsetio je i na još jednu novinu u sistemu, a to je da je u prethodnom periodu u Srbiji uspostavljeno 13 resursnih centara za inkluzivno obrazovanje.
- Resursni centri su osnovani s ciljem da podrže inkluzivno obrazovanje kao još jedna mera podrške u našem sistemu obrazovanja. Resursni centri su zapravo kuće znanja, to su ljudi koji tu rade, stručnjaci koji će pomagati svim učesnicima procesa obrazovanja, deci, nastavnicima, roditeljima da podrže decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška, a mi danas imamo sve više dece koja imaju tu potrebu za dodatnom podrškom - naveo je Nestorov.
Činjenice
Razvoj inkluzivnog obrazovanja u Srbiji 2022-2024.
- Broj učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u redovnim školama u porastu
- Broj učenika koji pohađaju nastavu po IOP u redovnim školama dostigao 20.596
- Broj učenika romske nacionalnosti koji su upisani u srednje škole putem afirmativne mere za trećinu veći nego pre tri školske godine
- Za školske godine 2022/23, 2023/24. i 2024/25. obezbeđen 6.981 prilagođeni besplatni udžbenik
- Tokom poslednje tri godine više od 22.000 nastavnika, direktora, stručnih saradnika prošlo obuku od nacionalnog značaja
- Dostupnost usluge lični pratilac znatno povećana poslednjih godina
Dodatne obaveze
Od 13 resursnih centara pet je opremljeno sa 3.694 sredstva asistivne tehnologije (tastatura sa uvećanim tasterima, komunikacioni tasteri, didaktičke igre, taktilna pomagala).
Pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković rekla je za Kurir da je implementacija inkluzivnog obrazovanja najintenzivnija u protekle dve godine i navela da je u tom periodu formirano 13 resurs centara i obučeno 5.000 nastavnika.
- Specijalne škole su dobile neke dodatne obaveze, koje se odnose na pružanje podrške deci koja se obrazuju po individualnom obrazovnom planu u tipičnim drugim školama. Nekako će oni sejati znanje i svoje veštine i pomagati nastavnicima, ali pomagati i učenicima i roditeljima u drugim školama. Imaće i asistivnu tehnologiju, ali i 11 humanoidnih robota, koji su značajna novina u našem sistemu obrazovanja, i mislim da smo u regionu među prvima, budući da su nam iskustva iz Bolonje ukazala na to da deca koja imaju određene smetnje u socijalnoj komunikaciji i izazove vezane za to mnogo bolje reaguju kad nastavnik komunicira preko robota - navela je Vukovićeva.
