"Otišao sam u Minhen, bio uzbuđen, ali sam ubrzo shvatio jedno" Pismo Srbina iz Nemačke otkrilo kako je zaista tamo: Svi postavljaju samo jedno pitanje

Pismo Zorana T, objavljeno u rubrici „Moj život u inostranstvu“ lista Politika, izazvalo je veliku pažnju jer donosi otvoreno viđenje našeg čoveka o izazovima života u Nemačkoj.

Bila je tmurna nedelja, možda i previše za polovinu oktobra, a ja sam bio uzbuđen jer sam krenuo za Minhen. Moj brat od strica Goran, rođen u Dizeldorfu, vozio je svog „pasata“, a sa nama je bio i stric Miladin. Dočekali su nas poslodavac Dalibor i Rade, bivši kolega koji me povezao sa njim. Posao je išao dobro, imao sam vremena da upoznajem ljude, ali ubrzo sam shvatio – naši ljudi nisu isti ovde i kod kuće.

Zašto odlaze

Razgovori sa ljudima otkrili su mi da mnogi odlaze ne samo zbog ekonomije, već i zbog osećaja straha i nesigurnosti. Ljudi i su odlazili zbog dece – „važno je da njima bude dobro“, govorili su, iako su imali stabilne poslove i stanove u domovini.

Nemačka više nije obećana zemlja

Kako godine prolaze, sve se češće čuje da Nemačka više nije zemlja blagostanja. Troškovi stanovanja u Minhenu postali su gotovo nepodnošljivi, poslovi nesigurni, a i u školama se od dece očekuju odgovori o globalnoj politici, što je iznenadilo mnoge roditelje. U razgovorima se neizostavno postavlja pitanje povratka – „uskoro“ – ta maglovita i rastegljiva vremenska odrednica.

Kurir.rs/Politika/Blic