NIŠKI INCIDENT: Jedini direktan oružani sukob SAD i SSSR bio je u Nišu 7. novembra 1944.
I ako je period od kraja Drugog svetskog rata do danas obeležen stalnom konfrontacijom SAD i prvo SSSR, pa potom Rusije, ove dve sile nikada nisu imale direktan oružani sukob. Osim u jesen 1944. godine u Nišu!
Istina, istorija pamti nekoliko izolovanih slučajeva direktne razmene vatre između njihovih vojnika ili aviona.
Tokom Korejskog rata (1950-1953), recimo, sovjetski piloti su leteli „migovima“ sa severnokorejskim oznakama i borili se protiv američkih aviona. U ovim sukobima oborene su desetine aviona na obe strane.
Na Praznik rada, 1. maja 1960. godine, Sovjeti su unutar svoje teritorije pucali i oborili američki špijunski avion U2, kojim je upravljao pilot Frensis Gari Pauers. Amerikanci su prvo poricali misiju aviona, ali su, posramljeni, morali sve da priznaju kad je Moskva svetskoj javnosti pokazala Pauersa i špijunsku opremu letelice. Pilot U2 je osuđen na deset godina zatvora, ali je već 1962. razmenjen za Rudolfa Abela, sovjetskog agenta koji je delovao u Velikoj Britaniji i SAD.
Kubanska kriza
Najbliže direktnom sukobu dve zemlje bile su 1962. godine tokom Kubanske krize. U najkraćem: prvo su Amerikanci razmestili rakete srednjeg dometa u Turskoj i u Italiji, pa su Sovjeti instalirali nuklearne rakete na Kubi, kojom su vladali komunisti Fidela Kastra. Krajem oktobra 1962l. godine SAD su uspostavile blokadu Kube da bi sprečile dolazak sovjetskih brodova, pa je nekoliko dana trajalo natezanje ko će „prvi da trepne“ - SSSR da zaustavi brodove koji nisu prekidali plovidbu, ili SAD da ih propuste. Avet nuklearnog rata visila je nad planetom, ali je na kraju Sovjetski Savez povukao oružje, a zauzvrat je dobio garanciju Sjedinjenih Država da neće napasti Kubu.
Dve najveće svetske sile ni tada nisu prešle prag otvorenog rata ni pucale jedna na drugu.
Osim, rekosmo, u Nišu...
Velika Oktobarska revolucija koja je u SSSR na vlast dovela komuniste dogodila se - 7. novembra! Naziv, naravno, duguje starom kalendaru, julijanskom, koji je tada bio u upotrebi...
Povlačenje Nemaca
E pa, 7. novembra 1944. godine - Beograd je bio već oslobođen - već se znalo ko će biti pobednik. Nemci su se povlačili na svim frontovima, dok su saveznici i Sovjeti bili u ofanzivi, spremajući se za završne operacije koje će dovesti do kraja rata u Evropi.
Niš je bio ukrašen jugoslovenskim trobojkama i crvenim sovjetskim zastavama, i portretima Marksa, Lenjina, Staljina i Tita.
Pre podne je odigrana fudbalska utakmica između ekipa Niša i 22. srpske divizije, a u dvanaest sati se na binu, ukrašenu ćilimima, u centru grada, na trgu ispred Narodnog pozorišta, pošto je prethodno pešice prošao kroz oduševljenu masu, popeo tek unapređen u generala Ljubo Vučković, komandant 13. korpusa NOVJ, u pratnji oficira iz svog štaba. U drugi red na bini stali su predstavnici vojnih i civilnih vlasti grada. Priređen je miting u čast Velikog oktobra, a svečano mesto na njemu imali su i članovi sovjetske, engleske i bugarske vojne misije koji su se nalazili pri komandi grada Niša. Nekoliko meseci ranije i Bugarska je, pošto je pregažena Crvenom armijom, prešla na stranu pobednika...
Eksplozije
Nekoliko minuta kako je otpočeo skup, oko 12.25, začule su se prve eksplozije iz pravca Aleksinca. Kolona 6. gardijskog streljačkog korpusa Crvene armije koja se bila zaputila u Beograd, na izlasku iz Niša, u visini današnjeg motela „Nais“ našla se na meti bombardera.
U pogođenim vozilima poginuli su komandant korpusa, general Kotov, načelnik štaba korpusa major Naumov, pomoćnik načelnika major Nazarov i još 31 vojnik, dok je 37 crvenoarmejaca ranjeno.
Rusi su u prvi mah pomislili da ih napadaju Nemci, ali su brzo shvatili da su avioni američki.
Zato je jedan sovjetski avion poleteo u susret napadačima. Približio se da im pokaže oznaku na trupu, petokraku, i da im stavi do znanja da su napravili grešku - ali su ga oborili!
Tada su s niškog aerodroma poleteli crvenoarmejski avioni i na nebu iznad današnjeg niškog zatvora zapodela se bitka u istoriji nazvana Niški incident.
Amerikanci su u ovoj bici imali 12 letelica, a Sovjeti devet.
Izgoreli pilot
Prvi američki avion oborili su crvenoarmejci sa zemlje, a pilot potporučnik Eldon Kolson u njemu je pri padu blizu aerodroma izgoreo. Filip Bruer, drugi američki pilot, poginuo je na isti način, a avion mu je oborio potporučnik Serdjuk, koji je u ovoj vazdušnoj bici pogodio još jedan avion, pa je pilot morao da se vrati u bazu Fođa u Italiji.
Treći avion je pao osam kilometara severno od Niša, a pilot je uspeo da otvori padobran.
Sovjeti su ga zarobili i odveli u grad, ali je šef sovjetske vojne misije u Nišu naredio da ga odmah predaju Englezima, čiji su predstavnici bili u gradu. Politika je već bila stekla primat nad oružanom silom. Sovjeti su takođe izgubili dva pilota, Viktora Šipuliju i Dmitrija Krivonogova, a pilot trećeg oborenog aviona je uspešno iskočio padobranom.
Sahrana Sovjeta
Tela poginulih sovjetskih pilota svečano su sahranili pripadnici 13. korpusa NOVJ u zajedničkoj grobnici udaljenoj stotinak metara od glavnog ulaza u nekadašnji nacistički koncentracioni logor na Crvenom krstu. Tu su, naime, posle oslobođenja, zbog blizine aerodroma sovjetski avijatičari bili smešteni.
Na grobu je bilo podignuto spomen-obeležje u obliku piramide sa uklesanim imenima Šipulije i Krivonogova.
Ali kad su se odnosi između Jugoslavije i SSSR 1948. godine pokvarili zbog Staljinove osude politike Komunističke partije Jugoslavije, spomenik je, kao i drugi slični, uklonjen. A 1961. jugoslovenska vlada donela je odluku da se kosti svih sovjetskih boraca izginulih u borbama s Nemcima 1944. godine na teritoriji Jagodine, Niša, Kruševca, Kragujevca, Kraljeva, Čačka, Valjeva i Užica, odnosno na teritoriji Srbije bez Beograda i Gornjeg Milanovca, ekshumiraju i presele u kosturnicu uređenu u Jagodini. Tako su preseljeni i posmrtni ostaci pilota Šipulije i Krivonogova, ali i njihovih drugova stradalih u bombradovanom konvoju. Danas se to mesto u Jagodini zove Rusko groblje... Od 2003. godine, uz pomoć ruske ambasade u Beogradu, redovno se održava. Pre toga je bilo zapušteno...
Novi spomenik
Pre deset godina Niš je, međutim, podigao svoj spomenik crvenoarmejcima stradalim u bombardovanom konvoju.
Na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja 2015. godine, otkriveno je obeležje od crvenog granita s mesinganim zvonom na vrhu i postamentom na kome je reljefna ploča sa imenima poginulih sovjetskih vojnika.
Mesto gde su sahranjeni američki piloti Kolson i Bruer nije poznato, iako je u Ambasadi SAD u Beogradu posle rata jedan činovnik bio zadužen upravo za pronalaženje grobova stradalih američkih vojnika.
Zvanično objašnjenje Niškog incidenta komande jedinica SAD bilo je da su se njeni piloti zbunili i da su od sovjetske kolone na putu blizu Južne Morave pomislili da je nemački konvoj u dolini Ibra blizu Kosovske Mitrovice, te da su zato otvorili vatru. Sovjeti su, diplomatski, to prihvatili, mada postoje tvrdnje da je kod oborenog američkog pilota pronađena mapa sa označenom metom: Niš.
Diplomatija je, valjda, opet odnela prevagu nad oružanom silom. U kakvom vremenu živimo, ništa nam drugo ne preostaje nego da verujemo da će i ubuduće biti tako...
Momčilo Petrović
