Patrijarh Porfirije svečano dočekan u Mariboru: "Ovde sam stekao i prva blagoslovena iskustva upravljanja vernim narodom"

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije svečano je dočekan u subotu u crkvi Svete braće Kirila i Metodija u Mariboru.

– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom svetom hramu, a za mene je posebno velika radost i duboka ganutost u ovom trenutku s obzirom da sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju, a onda i u grad Maribor, u mesto gde sam, slobodno mogu reći, stekao i prva blagoslovena iskustva upravljanja vernim narodom, iskustvo zajednice u Liturgiji vernog naroda, a sa druge strane i mogućnost da to iskustvo prenosimo i u opštenje sa svim ljudima koji žive ovde u Sloveniji, a pre svega hrišćanima.

Patrijarh je podsetio na priču zabeleženu rukom hroničara iz vremena antike, koji je opisivao svoja putovanja i zabeležio da je obilazeći mnoge narode i mnoge krajeve imao priliku da u susretu sa ljudima upozna posebnosti svakog naroda:

– Putopisac konstatuje da svaki narod ima svoj neponovljivi, poseban, drugačiji pečat ili, mi možemo reći jezikom Jevanđelja, poseban dar, ali da nezavisno od toga što su svi narodi različiti i što svako ima nekakvu svoju posebnosti, svoj poseban pečat, postoji i nešto što je univerzalno, što je prisutno u svim narodima, što posvećuje sve ljude i sve narode, nešto što se ne razlikuje među narodima. To je činjenica da svaki narod ima mesto koje je odredio da se na tom mestu sabira i da se obraća Bogu, da se moli, tj. utvrdio je da svaki narod, a to znači svaki čovek, ima potrebu za Bogom, za onostranim.

– Mi hrišćani znamo da to nije ništa čudno i neobično s obzirom da znamo da je čovek stvoren kao ikona Božja, stvoren po slici i prilici Božjoj. To znači stvoren sa mogućnostima, sa potencijalima da raste i da se usavršava sve, kako kaže Sveti apostol Pavle, do mere rasta visine Hristove, tj. da je svaki čovek stvoren sa potencijalom da postane sličan Bogu – istakao je Patrijarh i naglasio:

– I baš zbog toga što je stvoren sa takvim potencijalom, svaki čovek ima samim tim i potrebu za Bogom. A onda kada tu svoju potrebu za Bogom zameni nečim drugim, neminovno ide u pogrešnom pravcu. Zato uvek mi hrišćani kažemo: Ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve onda će doći na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na prvom mestu, na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo će biti pogrešno, jer je početna stanica pogrešna.

Usledila je Patrijarhova očinska pouka blagočestivom pravoslavnom narodu Maribora:

– Svi narodi, svi ljudi imaju potrebu za Bogom, a mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save saborno, danas kažu kolektivno, tu istinu spoznali i prepoznali sebe u Hristu i u Svetom Savi opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristova, putem reči Božje, putem Crkve Hristove, putem pravoslavne vere. I od tada do naših dana, gde god da smo kao narod bili, nosimo na sebi zapečaćeni rukom Svetog Save pečat Hristov. Jednom rečju, reč Hristova i Jevanđelje Hristovo, naša vera nas je kroz vekove oblikovala. Sve ono što jesmo, ono po čemu nas drugi prepoznaju i ono po čemu mi imamo našu samospoznaju, sadrži se u jednoj reči. To je Crkva Hristova, to je Jevanđelje Njegovo, to je sam Gospod Hristos. I ne postoji ništa čime se možemo pohvaliti pred sobom, pred drugima i pred Bogom, a da nema na sebi pečat Hristov.

– I danas, to se jasno vidi, gde god da smo se pomerili iz prostora svoje Matice, prvo što smo činili to je da smo tragali za tim mestom na kojem ćemo podići hram, mesto na kojem ćemo se Bogu obraćati za mir u nama, za mir među nama i za mir u čitavom svetu. I gde god to nismo činili, jednostavno brišući pečat po kojem se prepoznajemo, mi smo izbrisani – upozorio je Patrijarh Porfirije i tom prilikom posavetovao sabrane:

– Od Amerike do Australije, gde god su se iselili i odselili Srbi, tamo gde se okupljaju oko mesta na kojem se mole Bogu, tamo gde se okupljaju oko Crkve svoje i tamo gde se obraćaju Bogu, oni ostaju svesni svog identiteta, i prevazilaze eventualne komplekse i teškoće. Integrisani u zajednicu u kojoj se nalaze i slobodno istupajući iz sebe, postaju ravnopravni građani prostora u kojima su se našli, bivajući obogaćeni tim prostorima, ali istovremeno, makar i skromno, uvek obogaćujući i te prostore na kojima se nalaze. Tako je i ovde, hvala Bogu, u Sloveniji.

Svoje obraćanje Patrijarh je završio rečima koje nikoga od prisutnih nisu ostavile ravnodušnim:

– Obeleženi i oblikovani Hristom, oblikovani smo Njegovom zapovešću, najpre i pre svega zapovešću o ljubavi čitavim svojim bićem prema Bogu, ali i prema drugim ljudima, kao prema samom sebi. Ko usvoji taj princip za temelj svog postojanja taj nema problema, zato što nema problema sa Ocem našim, nema problema sa Bogom. Ljubeći Boga, sve što je Božje postaje i njnaše, a On je Tvorac svega što se vidi i ne vidi, a iznad svega krune tvorevine koja se zove čovek. Prema tome, ljubeći Boga svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi, od pečata koji nosi na sebi. Posebnosti i različnosti nisu date da bi bile povod za konfrontaciju, za nesporazume i, ne daj Bože, za neprijateljstva. Posebnosti postoje kao posebni darovi koje je neko dobio kao pojedinac ili kao zajednica da bi umnožavajući te darove mogli da ostvare jedini, najveći i najvažniji dar, a to je ljubav. Kroz taj dar, kroz svoj poseban pečat, uzdarje darujemo sebe drugome, kroz taj dar upoznajemo drugoga i volimo drugoga. Posebnosti jesu dar da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i put jedni ka drugima. Neka Bog da da i sutra, služeći svetu Liturgiju, u ljubavi i radosti osvetimo ovaj hram i da on bude mesto susretanja, našeg međusobnog i svih zajedno, sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje. Neka ste blagosloveni svi ovde sabrani, ali neka su blagosloveni i svi ljudi koji žive u ovom divnom gradu i u ovoj čestitoj, divnoj i blagoslovenoj zemlji Božjoj sada i uvek i u vekove vekova. Amin.