Ko i koliko često kontroliše kvalitet hrane u Srbiji? Advokat Todorović otkrio: Ako kupite pokvareno meso, odmah uradite ovo!
U koordinisanoj međunarodnoj operaciji koju je sproveo Evropol, zaplenjeno je više od 11.500 tona hrane i 1,4 miliona litara pića sumnjivog porekla i kvaliteta.
Ko kod nas kontroliše poreklo i kvalitet hrane i koliko često inspekcija izlazi na teren, za jutarnji program Kurir televizije odgonetnuo je načelnik odeljenja za bezbednost hrane biljnog porekla u Ministarstvu poljoprivrede - Nenad Vujović.
- Nadležni organ za kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane jeste Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to čini preko svojih inspekcija, a možemo da uključimo i sanitarnu inspekciju iz Ministarstva zdravlja, ali to je za jedan deo hrane, za so, vodu, dijetske proizvode... Dakle, u okviru svojih nadležnosti, to rade veterinarska ili poljoprivredna inspekcija - započeo je Vujović, pa nastavio:
- Kontroliše se da li su rokovi istekli, a sa vremena na vreme naiđemo na neodgovorne prometnike, a na to se reaguje rešenjem zabrane prometa. Uglavnom, retko ko to radi svesno i namerno. Postoji plan rada na godišnjem, mesečnom i kvartalnom nivou. Godišnje se obavi oko 9.000 kontrola. Neodgovorni prometnici dovode potrošače u situaciju da konzumiraju nekvalitetne proizvode.
Nakon što su 1. avgusta uvedene nove deklaracije za mleko, mlečne proizvode i meso, Ministarstvo poljoprivrede već je najavilo novi zakon o službenim kontrolama celog lanca proivodnje hrane po principu "od njive do trpeze".
Najavljeno je da bi ovaj zakon trebalo da donese preciznu kontrolu uvoza, usklađivanje mera proizvodnje u Srbiji sa standardima EU, jedinstvena pravila za sve laboratorije koje se bave kontrolom ispravnosti hrane, kao i harmonizovan sistem sertifikacije.
Više o ovoj temi, u studiju Kurir televizije, govorili su Saša Milićević, pedijatar, Nemanja Todorović, advokat i Danijel Đefri, mesar.
Đefri je izneo komentar oko vesti da se meso kome je istekao rok trajanja našao u prodaji:
- Kod nas redovno dolazi veterinarska inspekcija, mnogo investiramo u rashladu, ali se pridržavamo pravila, stalno odlazimo na obuke i usavršavamo zaposlene oko toga kako se čuva i skladišti meso, ali i vodi higijena i računa o roku. Jako je široka tema, ali taj hladan lanac je jako bitan, deklaracije su jako bitne, obaveza mora da se deklariše, da se zna ko je pisao radni nalog, ko je kontrolisao, radio, tu je dosta povezanih lica koji kontrolišu jedni druge, a sve sa ciljem da se pronađe odgovornost ukoliko nastane problem.
Pravni aspekt
Todorović je diskutovao o malverzacijama koje se vrše u biznisima sa hranom:
- Da krenemo od motivacije i šta bi bio motiv da se to desi. Svakako, to je materijalna korist. Imate situaciju da je neko uložio novac u hranu koja nije upotrebljiva, a da bi neko izbegao takve troškove, ipak se odluči da je kao takvu stavi u promet. Ono što je ključno jeste kontrola, odnosno sanitarna inspekcija. Oni dolaze po pozivu ili po svojoj službenoj dužnosti. Nakon toga, inspektori imaju pravo da podnesu prekršajne prijave koje se kasnije procesuiraju, pa su tu razne kazne, uglavnom su oko 200-300 hiljada.
Todorović se osvrnuo, pa odgovorio zašto ponekad ovakva kazna ne daje rezultate:
- Ako neko spašava štetu od milion ili dva dinara, a rizikuje kaznu od 200.000, isplati mu se.
Milićević se osvrnuo na posledice konzumiranja hrane kojoj je istekao rok:
- Čini mi se da bi to trebalo malo transparentnije da piše na proizvodima kako bismo se lakše orijentisali. Kada se roba pokvari, tada se razmnožavaju bakterije, pa je tu i ešerihija koli, salmonela, a pogotovo kada neko kupuje u brzoj hrani, vi kod te pljeskavice ne znate ni rok trajanja, niti išta. Termičkom obradom se sve to zaista smanji i te klice se unište.
Todorović je pričao o propustima manjih i većih privrednika prehrambenih proizvoda:
- Kazna je ista jer je prekršaj isti. Sasvim je svejedno ko zakon krši jer je zakon isti za sve. Visina kazne zavisi na kolikoj količini je bio prekršaj. Meso koje mi jedemo nije odavde, osim kod malih mesara koje nemaju mogućnost da uvoze.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
GLJIVE KAO HRANA I LEK: