Zasto Srbi ne pomažu Srbima koji dođu u Nemačku?! Gasterbajteri otkrili brutalnu istinu: "Ranije sam i pomogala, a onda bi oni uradili 1 stvar! Nikad više!"

Mnogi koji planiraju da započnu novi život u Nemačkoj veruju da će im upravo naši ljudi tamo pomoći da naprave prvi korak. Ipak, kako pokazuju iskustva onih koji su već pokušali - ta pomoć se sve ređe nudi, ali i sve ređe prihvata!

- Moram da kažem da ima onih koji hoće da pomognu i hoće da dovedu svog prijatelja, rođaka, komšiju i da im olakšaju put do Nemačke i njima stvarno svaka čast. Ali, zašto onda toliko naših ne želi da pomogne? - rekao je on na Tiktoku gde ima nalog "euro_trag" podelivši svoje mišljenje zašto je to tako:

- Neki su se opekli ranije i ta osoba nije ispala korektna ili prema njima ili prema poslodavcu. A, neki jednostavno nisu sigurni u ceo taj proces i ne žele da svojom greškom naprave štetu nekome kome žele da pomognu - rekao je on. 

Međutim, ova njegova objava je, po svemu sudeći, mnoge naše gasterbajtere navela na razmišljanje.

"Pomogao sam - i zažalio"

Razlozi su različiti, ali najčešće se svode na loša iskustva. Jedan korisnik u komentaru piše:

- A zašto bi pomogao? Pomogneš nekome, dovedeš ga, daš mu besplatan smeštaj, a na kraju ode i pljuje po tebi. Većina ne ceni tu pomoć, misle da može i više i često su ljubomorni.

Mnogi su se, kako kažu, "opekli" - pokušali da pruže ruku, a zauzvrat dobili nepoštovanje, neiskrenost ili, u najblažem slučaju, nezahvalnost.

- Ja sam se crvenio par puta i nikad više - napisao je Boris, kratko, u komentaru koji su mnogi prepoznali kao svoj.

Osim loših iskustava, postoji i strah od odgovornosti. Ljudi se, kako kažu, ne usuđuju da nekome pomognu da dođe ako nisu potpuno sigurni u procedure.

"Da ne bude bolji od mene"

 Ponekad su razlozi mnogo dublji - i, nažalost, ljudskiji.

- Razlog je to što sutradan taj kome si pomogao može biti bolji i napredniji od tebe - piše jedan komentator.

"E to je razlog "našima". Ljubomora i zavidnost u našima je čudna, ali istinita stvar."

Ovaj komentar, iako surov, odjeknuo je snažno. Mnogi su priznali da upravo ta skrivena sujeta razdvaja naše ljude i u inostranstvu. Umesto zajedništva i međusobne podrške - vlada takmičarski duh i strah da neko "ne pretekne".

"Hoće sve odmah"

Jedna naša žena iz Nemačke iskreno priznaje da je nekada želela da pomogne - ali se razočarala.

- Iskreno, ja sam ranije htela da pomognem, skoro pa i samoinicijativno. Ali moji drugari i poznanici u Srbiji - njima ne valja mnogo toga i jako im je teško ugoditi. Taj nivo potrebnog komfora me uvek ostavi bez teksta. Mnogi bi da krenu ispočetka, ali nekako tako da odmah imaju sve - čak i ono što im kod kuće fali. Zato od mene ipak jedno ljubazno 'nein'.

Iako zvuči obeshrabrujuće, među našima u Nemačkoj još ima onih koji pomažu - bez interesa, bez očekivanja, iz čiste solidarnosti.

Ali, čini se da ih je sve manje. Strah od razočaranja, sumnja u iskrenost i suptilna borba za "bolji status" često zatvaraju vrata koja su nekad bila širom otvorena.