Prestolonaslednik i princ-naslednik zajedno na Oplencu: Obeležena godišnjica atentata na Kralja Aleksandra I

Članovi Kraljevske porodice predvođeni prestolonaslednikom Aleksandrom položili su venac na grob Kralja Aleksandra I neposredno pred početak Svete Arhijerejske Liturgije u Crkvi Svetog Đorđa, koju je služio Arhiepiskop kragujevački i Mitropolit šumadijski gospodin Jovan. Venac Kraljevske porodice nosili su mladi Šumadinci u narodnim nošnjama. U tišini i dostojanstvu, na Oplencu je odana pošta vladaru koji je obeležio jednu od najslavnijih epoha srpske istorije, saopštio je kabinet princa Filipa.

„Danas se sećamo tragičnog 9. oktobra 1934. godine, kada je Kralj Aleksandar I od Jugoslavije ubijen u Marseju. To nije bio samo strašan gubitak za Kraljevsku porodicu, nego i za naš narod i sve narode Kraljevine Jugoslavije, ali i za Evropu i svet, jer je veliki državnik i diplomata pao kao žrtva totalitarnih ideologija zla, nacizma i fašizma. Kralj Aleksandar Ujedinitelj posvetio je svoj život idealima jedinstva, mira i napretka. Vođen snažnim osećajem dužnosti i ljubavi prema svom narodu, neumorno je radio na jačanju države i obezbeđivanju stabilnosti u uzburkanim vremenima. Njegova vizija je bila da svom narodu omogući stabilnost i sigurnu budućnost; on je gradio kada su drugi rušili. Nikada ne zaboravimo njegovu žrtvu i njegovu nepokolebljivu veru u vrednosti jedinstva, mira i narodnog dostojanstva“, poručio je Prestolonaslednik Aleksandar II.

Princ-Naslednik Filip is takao je da je za njega dan sećanja ali i ponosa.

"Moj pradeda, Kralj Aleksandar I, nije bio samo vladar, već simbol hrabrosti i vere u bolje sutra. Sećajući se Kralja Aleksandra I, podsećamo se da istorija nije samo prošlost, to je i poziv da gradimo budućnost na vrednostima koje je on zastupao: jedinstvu, poštovanju i veri u zajednički život. Srbija ima snagu da ponovo bude dom svih svojih naroda“, poručio je princ-naslednik Filip.

Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat i kao „Ujedinitelj“, bio je vrhovni komandant slavne srpske vojske u Velikom ratu, vojskovođa koji je sa svojim narodom prošao kroz golgotu albanske epopeje i trijumfalni povratak u otadžbinu. Pod njegovim vrhovnim zapovedništvom srpska vojska izvojevala je pobede vraćajući slobodu otadžbini i ispisujući stranice koje su ušle u svetske vojne anale.

Njegov povratak na Kosovo i Metohiju imao je gotovo mitski značaj, doživljen je kao povratak osvetnika Kosova, onoga koji je ispunio zavet kneza Lazara i obnovio čast srpske vojske i naroda posle vekova ropstva. Kralj Aleksandar je, ujedno, bio i državnik koji je posle Prvog svetskog rata stvorio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, ujedinivši južnoslovenske narode u zajedničku državu.

Njegovo ubistvo 9. oktobra 1934. godine u Marselju, izvršeno pred očima sveta, predstavljalo je tragičan kraj jedne epohe, ali i trenutak kada je simbolično okončan jedan od najsvetlijih perioda srpske istorije. I danas, devet decenija kasnije, sećanje na Kralja Aleksandra I ostaje živo kao sećanje na vojskovođu, oslobodioca i vladara koji je život posvetio slobodi, jedinstvu i napretku svog naroda.