Rođen sa samo po jednim prstom na svakoj šaci, postao je uspešan frizer: "Ne znam da vežem pertlu, ali vešto baratam mašinicom i makazama"

Rođen sam s retkom anomalijom ruku, ne mogu da vežem pertle, ali to me nije sprečilo da postanem samouki frizer i da vešto baratam makazicama i mašinicom!

Majka se uvek brinula i pitala se kako će njen sin živeti sa tim i kako će obavljati osnovne životne potrebe. Kada je imao šest godina, došla je jedna žena iz Amerike sa istom anomalijom i pokazala mu kako može da radi neke stvari sam.

- Za sebe smatram da sam isti čovek kao i svi ostali, moj mozak normalno radi. Sve je u redu, samo treba malo više da se potrudim kada nešto želim da uradim. Nisam bio diskriminisan zbog toga ni u osnovnoj ni u srednjoj školi. Jedino je bilo problema kada idemo, recimo, u tržni centar i tamo mala deca od pet-šest godina, koja ne znaju da postoje drugačiji ljudi, stoje i gledaju. To je bilo jedino što me je rastuživalo, osećao sam da sam drugačiji, ali su me roditelji uvek učili da ne treba da mislim da se razlikujem - navodi ovaj momak, koji obožava Srbiju i srpsku muziku.

- Nisam bio kod vas, ali planiram da dođem u Beograd za Novu godinu. Volim da slušam razne pevače i razne stilove muzike. Ako moram da nabrojim troje, to su Tanja Savić, Cobi i Mile Kitić. Omiljena pesma mi je od Beogradskog sindikata "Balada disidenta".

Dok su ostala deca u školi pisala rukom, on je pisao na kompjuteru. Teško mu je, veli, bilo i kada se vozio gradskim prevozom, bilo je čudnih pogleda.

- Sve sam naučio normalno da radim, doduše, ne mogu da vežem pertle i da cepam drva, ali auto mogu da vozim. Mogu sam da se obučem, zakopčam dugme...

Ljubav prema frizeraju gajio je oduvek, ali kad je želeo da upiše frizersku školu, otac i majka su mislili da on neće moći da koristi makaze. Završio je IT školu, bavio se paraplivanjem, učestvovao je na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde je osvojio 16. mesto. Nakon problema sa kolenima, rešio je da se povuče.

- Jednog dana došao je deda kod majke i tražio da ga ošiša, kao iz topa sam pitao: "Mogu li ja?" Inače, majka je bila frizerka, ali nije radila kao frizer. Deda je rekao da mogu i tako sam ja to snimio i objavio na Instagramu kako ga šišam. Tako je sve počelo - ponosan je Tim.

Došao je na šišanje jedan prijatelj, drugi, treći... Danas ima 30 mušterija.

- Učio sam gledajući svakodnevno tutorijale na Jutjubu i tako sam postao frizer - kroz smeh će.

Radi kod kuće i zadovoljan je, a zadovoljne su i mušterije.

- Izvežbao sam se, super mi ide, jedino moram da naučim da radim brže. Radim i moderne frizure, pokažu mi fotografiju onoga što žele, ja to i odradim. Ovo je baš teško i psihički naporno, ali se meni dopada i vidim se u tome. Friziranje me veseli, uživam. Meni novac nije bitan, važno mi je da pričam sa tim ljudima i da drugi vide da ja to mogu da radim - istakao je i dodao:

- Ljudi nisu bili skeptični, videli su slike i snimke mojih radova i rekli su: "Ako on tako dobro šiša, treba da ga podržimo."